PES-ovanje

Piše: Milutin L. Cerović

Znate l’ onu tužnu Balaševićevu priču o Vasi Ladačkom, e upravo ovaj tekst će se baviti sličnom pričom o Milojku Vladačkom i Jakovu Povladačkom.

Ovaj politički tandem se spletom nesrećnih okolnosti našao tamo gde nikada nije mogao da sanja da će biti ni u najluđim snovima, zato sada lutaju od nemila do nedraga kao luda Nasta.

Taj dvojac se zaista našao u nebranom kiselom grožđu, ne znaju mučenici šta ih je snašlo.

Popovi tuđe crkve su ih instalirali na najvišu vlast u Crnoj Gori, a to znači da moraju da ispunjavaju njihovu agendu koja se piše u Beogradu.

Moraju da vode računa o interesima SS-popova, interesima finansijera i mentora iz Jajinaca, o interesu svojih koalicionih partnera, interesima četnika kao vodećem interesu.

To nije sve, to je samo delić interesa iz regiona, tome treba dodati interese majke Rusije, te zapuštene maćehe iz Evropske unije i naravno interese svetskog policajca preko bare.

Ni to nije konačan broj onih subjekata o kojima trebaju da brinu ova dva nejaka slučajna predsednika svega u Crnoj Gori.

Moraju na kraju posle zadovoljenja svih gore pomenutih zainteresovanih relevantnih faktora, da ispune bar mrvicu interesa stanovnika Crne Gore.

Naravno tretirajući ih kao poslednju rupu na srpskoj svirali i kao trinaesto prase koje je višak samo po sebi.

Ova priča mora imati tužan kraj, jer  samo teški mazohisti mogu da trpe ovoliko interesnih grupa koje su se sve od reda nakačile na pleća male urušene Crne Gore.

Ima li neko spasonosno rešenje za ovaj težak slučaj u kojem su se našli ”oslobodioci” koji oslobađanju Crnu Goru od samih Crnogoraca?

Jedini spas za sve nas i njih je taj, da se hitno svim interesnim stranama podnesu bar 16. amandmana na njihovu halapljivost koja je direktno uperena na nejaku Crnu Goru.

Konačna poruka Crne Gore bi mogla da glasi:

Amandmani ne smeju da stanu.