Zašto Srbija mrzi dan kada je postala nezavisna država?

Piše: Milutin L. Cerović

Crna Gora prošle sedmice je proslavila Dan nezavisnosti, pa se i ove godine nametnulo pitanje – zašto Srbija patološki mrzi taj datum? Zaista niko je to nikada nije pitao, a vidimo da je i ove godine bilo prilično gnušanja iz Beograda povodom ovog datuma, iako je tada i Srbija postala nezavisna država.

Na ovo pitanje ćemo odgovorili u desetak konstatacija.

Dakle, da vidimo koje su to sve razlozi što Srbija stalno kuka, plače i lije suze zbog svoje nametnute nezavisnosti.

Pod jedan:

Srbija je duboko žalosna što je poslednji politički muž onomad ostavio ”kada joj je bilo najteže”.

Pod dva:

Srbija ne može da oprosti brakorazvodni referendum svog političkog partnera kojeg je na silu uvukla u taj brak, a buni se što je taj nefunkcionalni brak propao i prestao da važi.

Pod tri:

Srbija je nekada bila u poligamiji sa pet republičkih muževa i dve pokorene vazalne pokrajine. Bezmalo su je svi tih 90-tih godina napustili i svi su rešili da ne žive u vezi gde ih neko tutoriše i ne da im da se ponašaju slobodno.

Pod četiri:

Srbija zaista teško podnosi svoju samoću i nezavisnost, jer je naučila da bude uvek pored nekog u vezi koga može da gnjavi i prisiljava da živi po njenim uzusima i volji.

Pod pet:

Srbija svoju nadobudnost neguje preko jednog stoleća, gde je uvek nametala svom komšiluku/partneru svoju volju, i to po pravilu silom i vređanjem onih koji joj nisu po volji.

Pod šest:

Srbija odavno pati od viška ega i ”bitnosti” u svetskim razmerama koja inače ne postoji, ali želja za njenim uvažavanjem i bitnošću uvek je sveprisutna.

Pod sedam:

Srbija prosto obožava da tuđe narode jednostrano proglašava za njenu braću. To po pravilu radi uglavnom prema komšijama u regionu, i za ”braću” uvek proglašava one na koje je bacala pik i hegemonoističko oko.

Pod osam:

Srbija uopšte ne podnosi kritiku na svoj račun od bilo koga na svetu, to se inače dešava kod država i naroda koji sebe smatraju kao bezgrešno začete.

Pod devet:

Srbija tradicionalno ne zna šta će sa sobom, ali zato odlično zna sve šta bi sa drugima. Srbija obožava da drži predavanje drugim narodima i kulturama, ali se strašno ljuti ako to isto neko drugi radi njoj.

Pod deset:

Srbija je ubeđena da je najpametnija, najsposobnija, najmoralnija, najpoštenija i najpravdoljubivija država na svetu.

Jedini problem sa gore pomenutim tvrdnjama je taj, što ništa od svega toga nije tačno niti je potvrđeno u stvarnosti i realnosti. Možda samo u nekoj imaginarnoj ravni ”nebeske Srbije”.