za aktuelno.me
Piše: Marko Vešović
Čudo prirode je onaj Risto Ćirov:
Još je među živim, a već toči miro.
Mada je poznato da pop Risto nije
Prvi srpski svetac ruku krvavije.
Ne brenuje NATO. Od misli ne streca
Da je živovao život anti-sveca.
Uspešniji, kad su Jugu čerečili,
No u drugom svetskom ratu svi čerčili.
A kako se zadnjoj približava tački,
Sve više je njegov korak napadački.
Na taj način, mitro-političar Risto
U običnu njušku prometnu lik Hristov.
Stog u oksimoron gadan je zaključan.
Bog je sama ljubav, pop od mržnje ključa.
Napomena
Kada sam studentima objašnjavao šta je oksimoron, vazda bih naveo i naslov Desničinog romana Zimsko ljetovanje i često dodavao: „Gajim potajnu nadu da će se poneko od vas prevariti da ga pročita. Neće se pokajati.“
Ne umijem reći da li ristoljublje
Ristovo je veće ili srebroljublje.
Taj tajkun velika ljucka je ublaga
Što prezire zemna svekolika blaga.
Taj gospodnji sluga obožava one
Robove božije nožu vrlo sklone,
One u čijim se kožama sve versko
S čarobnom lakoćom promeće u zversko.
Da li je Arkanu Risto dao orden
Za hrabrost u bici Kolubarskoj? Cerskoj?
Ili kao glavnom iz koljačke horde?
Je li mu u tačnom hicu Bog? Ili je
Radovanu dao čin svetog Ilije
Jer zgromiti dete bï mu najmilije?
*Zabranjeno je kopiranje i korišćenje objavljenog sadržaja bez saglasnosti redakcije portala aktuelno.me i autora teksta