Piše: Boško Jakšić
Kada je Joseph Biden prošlog juna potpisao izvršnu naredbu dozvoljavajući dodatne kaznene mere u borbi protiv korupcije na Zapadnom Balkanu, mnogi lokalni akteri pomislili su da izlazak iz sfere retoričkih kritika i opomena nije ništa više nego potreba da SAD pokažu svoje pojačano delovanje.
Tek kada je imenovan novi tim američkih diplomatskih specijalaca zaduženih da uvedu više reda u području pojačanih tenzija, moglo je da se nasluti da će politika sankcija biti prvo oružje izvađeno iz političkog arsenala.
”Sankcije nisu primarno sredstvo američkog angažmana na Zapadnom Balkanu, ali imaju efekta i biće ih još”, potvrdio je u intervjuu za Glas Amerike zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik za region Gabriel Escobar uz ocenu da je korupcija glavni problem regiona.
ZNAČAJNO NAZADOVANJE
Javni sektor Zapadnog Balkana je 2021. bio korumpiraniji nego godinu ranije, saopštio je Transparency International na osnovu ispitivanja u 180 zemalja sveta. Region je u skali na kojoj brojka 100 označava države bez korupcije, sa skorom od 39,8 poena ispod svetskog proseka od 43 i daleko ispod proseka EU koji iznosi 66 poena.
Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija stagniraju, Bosna i Hercegovina i Srbija “značajno nazaduju”, a samo Albanija beleži slabašna poboljšanja. Crna Gora je na poziciji 64, Srbija 94. Kosovo i Albanija 104, Severna Makedonija i BiH na mestu 111.
Prema Globalnom indeksu korupcije koji svake godine objavljuje kompanija Global Risk Profile, region zaista ima sve razloge za brigu. Prateći rizike od podmićivanja u poslovanju u 196 ekonomija sveta, GRP je u regionu najbolje rangirao Sloveniju, koja je na 29. mestu, ali je pala za tri pozicije. Hrvatska je napredovala za pet mesta i sada je 47, dok je Severna Makedonija 85, što je za četiri mesta lošije nego 2020. Crna Gora je sa 78. pala na 89. mesto, a najviše je nazadovalo Kosovo, koje je sa 97. dospelo na 122. poziciju. Pored Srbije, najviše je napredovala Albanija, koja je sada 125, a bila je 139, dok je Bosna i Hercegovina nazadovala 18 mesta i sada je 131.
U poslednjem izveštaju Evropske komisije za Zapadni Balkan, koji sem hladnih podataka uključuje i političke trendove, konstatuje se da je korupcija naširoko prisutna.
Albanija je ostvarila neki napredak, ali nedostaju epilozi visoke korupcije. BiH je tek u “ranim fazama” borbe i napretka nema. Broj sudskih presuda je “alarmantno nizak”. Na Kosovu ima minimalnog progresa, ali se zakoni slabo primenjuju i zato što nema antikorupcijske strategije.
Crna Gora je, kao lider evropskih integracija u regionu, ostvarila tek određeni nivo priprema, pa je napredak limitiran, a neophodna je i jača politička volja. Severna Makedonija može da se pohvali najbržim progresom iako još ima dosta posla. Srbija beleži “ograničeni napredak”, ali mora da pojača napor kako bi javnost stekla poverenje u institucije koje se bore protiv korupcije.
Toliko o izveštajima koji potvrđuju zašto Amerikanci nameravaju da se ozbiljno pozabave korupcijom koja je nesumnjivo rak-rana regiona. Nagriza moral čitavih društava, razara poverenje u institucije države, uništava pravosuđe, a stotine miliona eura ubrizgava u tajne partijske kase i privatne džepove onih na vlasti. Račun se uvek ispostavlja siromašnima.
Živimo u regionu u kome se napreduje po podobnosti, a ne po sposobnosti. Koliko pamtimo razrešenih slučajeva visoke korupcije? Šta je sa javnim nabavkama? Kako funkcioniše zdravstvo? Afera ima, ali ne i epiloga. Ko štiti uzbunjivače? Zar to nije korupcija?
Da li se u BiH ikada saznalo šta je sa novcem koji je u zemlju ušao preko raznih međunarodnih institucija i fondova, a radi se o sumi većoj od one koja je u posleratnu Nemačku ušla u okvirima Marshallovog plana?
U Srbiji ni jedna vlast nije želela transparentni zakon o finansiranju političkih stranaka, što je isto kao i postaviti kamen temeljac institucionalizovanoj korupciji koja Srbiju po nekim procenama košta najmanje milijardu eura godišnje.
Korupcija prvo useli u pravosuđe. Umesto da pruža beskompromisni doprinos borbi protiv pošasti “kulture mita”, pravosuđe se pretvorilo u jedan od najvećih problema zato što je politički instrumentalizovano, bez nezavisnosti i odgovornosti. Kada se tu ušanči, korupcija nastavlja da se spušta čitavom vertikalom vlasti. Preko vladinih agencija i javnih preduzeća, do lokalnih velmoža, šalterskih službenika i saobraćajaca na ulici.
Krivica je u političkim partijama i liderima koje pohlepa i strah od gubitka vlasti direktno guraju u korupciju. Takva vlast je onda na korak od tiranije. To je područje rada Mr. Escobara i Jamesa O’Briena, koordinatora za politiku sankcija.
Jedan od prvih koji se ponovo našao na udaru američkih sankcija je Milorad Dodik. On je nastavio da ih vulgarno bagateliše, ali je u međuvremenu nešto reterirao. Najavio je da će tražiti “način da se otklone razlozi zbog kojih srpski predstavnici ne učestvuju u radu sednica i institucija”.
Zbog kaznenih mera? Ne, već zato što je dobio žuti karton od Aleksandra Vučića. Ergo, sankcije nisu delovale. Nedavno sam u Oslobođenju pisao da sumnjam u efikasnost ličnih kaznenih mera jer su se oni poput lidera RS-a ranije obezbedili, odneli novac na bezbedne adrese i pomirili se sa činjenicom da neće putovati u zemlje koje su izrekle sankcije.
PROCEDURE PROTIV POLJSKE
Sumnjam i dalje, pa mi se učinio veoma zanimljiv predlog koji je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa dao stari znanac iz regiona, a sadašnji izvestilac za Crnu Goru u Evropskom parlamentu Tonino Picula. Po njegovom mišljenju, Evropska unija mora napustiti koncept meke sile i da finansijsku pomoć državama uslovljava napretkom u demokratizaciji. “Autokrate jedino takav jezik razumeju”.
To je metodologija koju EU sada primenjuje u odnosima sa “neliberalnim demokratijama” Mađarske i Poljske, a verovatno će morati i protiv Slovenije. U Bruxellesu je Evropska komisija pokrenula procedure protiv Poljske zbog odluke poljskog Ustavnog suda da ospori primat zakona Unije nad nacionalnim zakonima. Konflikt je blokirao milijarde eura koji je Poljska trebalo da primi iz fonda EU za oporavak od pandemije koronavirusa.
Picula podseća koliko je, zbog odlučivanja konsenzusom, teško u EU dobiti opštu saglasnost za režim “okvirnih sankcija”. Dodik je verovatno već obezbedio veto Viktora Orbana. Rešenje je da pojedine članice EU uvedu svoje sankcije i da na neki način uslove svoju finansijsku pomoć entitetu Republika Srpska. Kada ostanu bez novca, birači će drukčije razmišljati.