Crnogorski književnik, kolumnista i aktivista Andrej Nikolaidis kaže da posljedica politike straha u Crnoj Gori leži u tome da građani konstantno biraju iste političare, jer se boje da bi drugi mogli biti još gori.
U intervjuu za portal Klix.ba Nikolaidis ističe da niko u Crnoj Gori ne glasa za Demokratsku partiju socijalista (DPS) 25 godina jer su oni “brilijantni, sjajni i perfektni”.
– Jedino obrazloženje činjenice što ipak glasaju je jer se boje da bi nakon njih moglo biti gore, konstatuje on.
Nikolaidis ovih dana boravi u Sarajevu zbog promocije knjige “Mađarska rečenica”, a poseban kvalitet njegovog novog djela je prisutnost autoironije.
– Autoironija je specifična za Bosnu, za Crnu Goru nije. U Crnoj Gori ljudi sebe doživljavaju smrtno ozbiljno, a ja mislim da je ne uzimati sebe zaozbiljno osnovni preduslov da budeš uzet zaozbiljno. S ljudima koji hodaju kao biste i kao helijumom napunjeni baloni ja ne znam o čemu bih razgovarao, a takvih je u Crnoj Gori mnogo. Prema njihovom mišljenju, to su sve hodajući budući klasici. Ni u Srbiji nema mnogo autoironije. Za Matiju Bećkovića ili Dobricu Ćosića ne možete reći da su autoironični. Svetislav Basara dakako zna biti, ali on nije klasik te vrste. Tako da mislim da je autoironija naročito izražena u BiH gdje vam sredina prosto ne dopušta da pravite svoju bistu i polirate je po čitav dan, jer je posve izvjesno da ćete postati ne predmet divljenja, nego predmet sprdnje. To što vam sredina ne da da se razmećete vlastitom veličinom je veoma dobro i to je nešto što veoma volim u Bosni, iskren je Nikolaidis.
A odgovorio je i na pitanje kako gleda na brojne tužbe, prijetnje i diplomatske protestne note koje je dobijao zbog svojih tekstova.
– Prije neki dan bih vam rekao možda da mi je žao zbog toga, jer mi nekad jeste žao iz razloga što je to bio gubitak vremena. Ali danas je na primjer takav dan da ću vam reći da mi nije žao. Istina je i jedno i drugo, jer čovjek varira u tim dvojnostima pa čak ni jednostavne stvari kao što su vlastito iskustvo i prošlost ne može tako lako sklopiti u koherentnu priču iza koje će sam stoprocentno stati. Bilo bi razumno da se nijesam izlagao tolikim sukobima, jer bih imao više vremena za pisanje književnosti, ali s druge strane je moja najdublja ljudska potreba bila da ponekad tekstom, na jedini način na koji ja mogu, uzvratim na uvrede i ono što doživljavam kao nepravdu i moralne nakaznosti. Lična mi je satisfakcija da onima koji su osioni, kvarni i moćni ponekad priredim to da, kada pročitaju moj tekst, osjete neprijatnost, ljutnju i bijes. To nije puno, ali meni je posve dovoljno, zaključuje Nikolaidis.
Izvor: Klix.ba