„U suštini srpskog nacionalizma je shvatanje da je nemoguće ostvariti sopstvena prava ukoliko se ona ne oduzmu drugima. U pitanju nije borba za svetinje, nego težnja da Crna Gora bude srpska, odnosno negiranje crnogorske nacije i države. Repeticija te pogrešne političke matrice je direktno srljanje u ekstremnu budućnost“, kazala je Branka Prpa na tribini “Hitler u našem sokaku – ekstremna desnica u Srbiji” koja je u organizaciji Građanskog demokratskog foruma održana u beogradskom Medija centru.
Ona je upozorila da aktuelni događaji podsjećaju na one iz devedesetih. “Već smo imali takozvano ‘događanje naroda’ koje se završilo u krvi i zločinu. Nedostatak razuma je ono što najviše brine”, navela je Branka Prpa.
Ona je ocijenila i da se na Kosovo gleda samo kao na teritoriju, a da su ljudi zanemareni. “O kosovskom problemu se govori samo kao o teritorijalnom problemu. U pitanju je megalomanski projekat elita koje sanjaju carske snove Dušanove. To je ideja po kojoj su srpske zemlje tamo gdje su srpski grobovi”, rekla je Branka Prpa.
Istoričar Milivoj Bešlin rekao je da je najgori fašizam onaj koji dolazi kao državni poredak.
Osvrnuvši se na nedavni napad na Natašu Kandić na promociji knjige Vojislava Šešelja, Bešlin je rekao da nije toliki problem sa onima koji fašizam podržavaju, već sa nemim posmatračima.
“Tom napadu nije data posebna pažnja ni u javnosti ni u medijima. Jasno je da je takva vrsta nezainteresovanosti normalizacija vlastitog fašizma, što dovodi do poraza društva”, rekao je Bešlin.
Prema njegovim riječima, u temelju fašizma je i narativ o ugroženosti nacije. “To se vidi i u mišljenju sadašnje vlasti i medija da su Srbi ugroženi svuda, osim u Srbiji. Imamo zverinjak na kioscima čiji je cilj fama o ugroženosti. Istina je da su najugroženiji upravo oni koji žive pod Vučićem i Dodikom”, rekao je Bešlin.
Dodao je da zato Vučić ima stalnu potrebu da brani Srbe na teritorijama koje “srpski nacionalizam smatra svojim”.
“Na tim teritorijama srpski nacionalizam nikada neće prihvatiti ravnopravnost sa drugima. Sukob u Crnoj Gori u suštini ne postavlja pitanje da li je Crna Gora sekularna država, već da li je to srpska država. Iza tog sukoba kriju se teritorijalne pretenzije Srbije”, zaključio je Bešlin.