Otvoreni podaci su dobar mehanizam za društveno odgovorno ponašanje i unapređenje transparentnosti javne uprave, smatraju predstavnici poslovne i akademske zajednice, civilnog društva i medija. Zato bi Vlada Crne Gore trebalo da edukuje zaposlene u javnoj upravi da kreiraju i upravljaju otvorenim podacima, s obzirom na njihov značaj za društvo i privredni sektor, saopšteno je iz UNDP-ja.
Jedan od ključnih ciljeva projekta „Ubrzanje digitalnog upravljanja” kojim Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) podržava Vladu Crne Gore u procesu digitalne transformacije, je da pruži podršku Ministarstvu javne uprave u unapređenju sistema upravljanja otvorenim podacima.
Takođe, UNDP po prvi put u Crnoj Gori razmatra otvorene podatke od velikog značaja u skladu sa Direktivom EU, kao posebnu potkategoriju otvorenih setova podataka čija je ponovna upotreba povezana sa značajnim benefitima za društvo, životnu sredinu i privredu uopšteno.
Istraživanjem koje je rađeno u okviru projekta, a u kojem su učestvovali predstavnici poslovnog sektora, akademske zajednice, nevladinih organizacija i medija, identifikovani su ključni nedostaci u funkcionisanju portala otvorenih podataka i date preporuke za ovu oblast koja je u Crnoj Gori još uvijek u početnoj fazi, uzimajući u obzir razliku između otvorenih podataka i podataka i informacija dobijenih u skladu sa procedurama o slobodnom pristupu informacijama.
Pojam otvorenih podataka se odnosi na podatke u mašinski čitljivom i otvorenom formatu, koji su fizičkim i pravnim licima dostupni za „ponovnu upotrebu“ u cilju stvaranja nove vrijednosti, odnosno dijeljenje bez ograničenja.
Građanke, građani i privreda imaju izuzetno pozitivan stav o otvorenim podacima, što potvrđuje podatak da značajan broj ispitanika i ispitanica smatra da su otvoreni podaci izuzetno važni (93,4 odsto). Gotovo 90 odsto ispitanika i ispitanica smatra da portal nije dovoljno medijski promovisan, iako se otvoreni podaci smatraju mehanizmom za unapređenje transparentnosti, digitalizacije i uopšte reforme javne uprave.
Predstavnici poslovne i akademske zajednice, civilnog društva i medija vide u otvorenim podacima i portalu dobar mehanizam za društveno-odgovorno ponašanje, pa su tako ključni motivi za korišćenje otvorenih podataka rješavanje konkretnog problema (66 odsto ispitanika i ispitanica), unapređenje usluge za građane i klijente (61,7 odsto), te razvoj inovativne usluge/web sajta (57,4 odsto). Najveće interesovanje vlada za otvorene podatke iz oblasti obrazovanja, statistike i finansija. Za otvorene podatke u sektoru obrazovanja zainteresovano je 95,7odsto ispitanika, za oblast statistike 89,4 odsto, dok je interesovanje za finansije na centralnom i lokalnom nivou pokazalo 87,2 odsto ispitanika i ispitanica.
Oni smatraju da otvoreni podaci povećavaju efikasnosti u radu i povećavaju produktivnost, ali da u javnoj upravi i među donosiocima odluka postoji nerazumijevanje o značaju otvorenih podataka. Jedan od zaključaka istraživanja je da je potrebno jačati kapacite unutar organa javne uprave i lokalnih samouprava na svim nivoima, kao i jačati svijest o značaju otvorenih podatka, a sve u cilju stvaranja pune otvorenosti javne uprave.
Stalna predstavnica UNDP-a u Crnoj Gori, Daniela Gašparikova, podsjetila je da je za postizanje ciljeva održivog razvoja važno da država koristi sve raspoložive resurse.
„Stepen i brzina napretka države ka članstvu u EU i ostvarivanju Agende 2030 umnogome zavisi od efikasnosti i transparentnosti javne uprave. Zato je važno da jačamo proaktivno objavljivanje podataka, uz istovremeno poboljšanje kvaliteta transparentnosti, tako da podaci budu lako dostupni i pretraživi, mašinski čitljivi i u skladu sa potrebama društva i privrednog sektora. Na primjer, ako uzmemo u obzir sektor saobraćaja, analizom otvorenih podataka o saobraćajnim nezgodama mogu se identifikovati ugrožene grupe učesnika u saobraćaju na osnovu demografskih karakteristika, kao i uzroci, načini i lokacije na kojima se najčešće dešavaju nezgode”, rekla je ona.
Prema njenim riječima na osnovu ovih setova podataka, moguće je napraviti modele za predviđanje saobraćajnih nezgoda, uticati na izmjenu režima saobraćanja i sanirati kritične tačke na identifikovnim lokacijama.
“Dodatno, kombinacija setova podataka iz drugih oblasti dobra je baza za kreiranje i digitalnih alata koji će automatski slati signale nadležnim službama ukoliko su prekršena pravila koja potencijalno ugrožavaju saobraćaj na tim lokacijama. Samim tim, ponovnom upotrebom otvorenih podataka i njihovim kombinovanjem i uvezivanjem utičemo na povećanje efikasnosti poslovanja, kreiranje politika, ali i novih proizvoda i usluga koji unapređuju kvalitet života i poslovanje”, istakla je Gašparikova.
Ministar javne uprave Maraš Dukaj istakao je da u okviru setova otvorenih podataka, posebnu kategoriju predstavljaju podaci visoke vrijednosti (high-value open data sets).
„Ovi podaci nijesu fiksna kategorija, već se vremenom prepoznaju novi, na bazi faktora kao što su: uticaj na održivi razvoj, ekonomski efekti, potencijal za inovacije, kvalitet podataka itd. Imajući ovo u vidu, uz podršku UNDP-a je, po prvi put, u skladu sa Direktivom EU za podsticanje ponovne upotrebe otvorenih podataka u državama članicama, urađena procjena seta ovih podataka. Otvoreni setovi podataka od velikog značaja u koje spadaju geoprostorni, posmatranje zemlje i životna sredina, meteorološki podaci, statistika, vlasništvo u kompanijama i mobilnost, ključni su resurs za digitalno upravljanje, naročito kreiranje novih digitalnih rješenja koja ponovnom upotrebom ovih podataka dobijaju na vrijednosti”, kazao je Dukaj.