Akcije su pale na berzama širom svijeta juče pošto je šok od ruskog napada na Ukrajinu izazvao strah na tržištima kapitala i podigao pritisak na visoku inflaciju koja već opterećuje globalnu privredu.
Iznenađena ruskom invazijom na Ukrajinu, Njujorška berza počela je rad juče u jakom padu, a investitori su se okrenuli od trgovine akcijama.
U prvim prodajama Dau Džouns indeks pao je 2,3 odsto, Nasdak indeks koji ima jaki tehnološki sastav izgubio je 2,74 odsto a prošireni S&P 500 indeks je oslabio 2,32 odsto.
Akcije u Evropi pale su još više poslije osuda zvaničnika koji su nazvali poteze Rusije „brutalnim ratnim činom“, tako da je njemački indeks Daks (DAX ) pao gotovo pet odsto.
Futsi 100 u Londonu pao je 3,1 odsto kada se Evropa probudila na vijesti o eksplozijama u glavnom gradu Ukrajine Kijevu, u Harhovu i drugim oblastima, pariski CAC 40 izgubio je četiri posto.
Moskovska berza na kratko je juče prekinula trgovanje na svim svojim tržištima. Kada je nastavljeno trgovanje indeks MOEX sa denominacijom u rubljama pao je više od 20 odsto, a indeks RTS sa denominacijom u dolarima za više od trideset posto.
Sukob će, pored ljudske patnje, izgleda izazvati još veći porast cijena energenata i hrane. Rusija i Ukrajina su vodeći proizvođači ne samo energetskih proizvoda, nego i žitarica i druge robe. Rat bi mogao da poremeti globalno snabdijevanje, kao i sankcije koje su uvele SAD i njihovi saveznici.
Cijene nafte na obje strane Atlantika skočile su blizu ili iznad 100 dolara za barel, na najviše nivoe od 2014. godine, u porastu od više od šest odsto. Takođe su skočile cijene na veliko ulja za grijanje, žita i druge robe, prenosi Beta.
Cijena prirodnog gasa u Evropi, za koji ona zavisi od snabdijevanja iz Rusije, skočila je čak 31 posto.
Porast cijena energenata i hrane bi mogli da povećaju zabrinutost zbog inflacije koja je u januaru dostigla najviši nivo u SAD u dvije generacije, i zbog toga šta će američka centralna banka učiniti da to obuzda. Izgleda da će Fed (centralna banka) svakako odustati od super niskih kamatnih stopa pogodnih za investitore i koje su pomogle finansijskim tržištima i privredi da izađu iz pada izazvanog korona virusom.
Na Vol stritu zabrinutost od rasta kamatnih stopa uticala je na to da jako skoče akcije velikih tehnoloških firmi čiji je obrt 2020. doprinio porastu indeksa berze poslije pada izazvanog korona virusom.
Nasdak kompozitni indeks bi mogao da završi trgovanje na više od 20 odsto ispod svog rekorda postavljenog 19. novembra 2021. godine. Ako se to dogodi, nastaće, kako to Vol strit naziva, takozvano „medveđe tržište“ uz trend pada cijena akcija, što se nije dogodilo Nasdaku od kada je korona virus prvo uticao na pad globalne privrede.
Neki analitičari očekuju da će sukob natjerati investitore da izađu iz mnogih tehnoloških akcija, sa izuzetkom sektora sajber bezbjednosti.