Prije početka sezone Zvezdan Terzić se bahato razbacivao izjavama o evropskoj Crvenoj zvezdi, o klubu koji nema konkurenciju u Srbiji, planirao plasman u polufinale Lige Evrope i od naredne sezone ponovni pohod na Ligu šampiona – od svega nakon četvrtog kola Lige šampiona ostali su samo dugmići.
Od fudbala Crvena zvezda sinoć nije pokazala puno, ali je jako važno što je na stadionu brukanju svog fudbalskog Kvazimoda prisustvovao on – predsjednik svega i svačega u Srbiji – Aleksandar Vučić.
Bila je to najveća radost sinoć navijačima Crvene zvezde, jer su još jednom imali priliku da osjete veliku ljubav kojom ih predsjednik obasipa, pogootvo kada javnost to ne vidi.
Bestidna potrošnja državnog novca, dok su građani sve siromašniji, blijede partije na evropskoj sceni, promašena pojačanja, jedino je pogođen golman, samo jedan bod nakon četvrtog kola Lige šampiona, dva poraza i remi u Superligi Srbije uz ogromno mučenje i u drugim utakmicama, obesmislili su sve medijske nastupe Zvezdana Terzića, tokom ljeta i na početku sezone. Još jednom se potvrdilo da se radi o najobičnijem diletantu koji pod plaštom duboke države radi šta hoće.
O kakvom čovjeku se radi najbolje govori činjenica da se već danima ne oglašava i skriva u nekoj od mišji rupa i da ne bi morao da komentariše dešavanja u srpskom fudbalu, ali ni rezultate Crvene zvezde. Sakrio se od javnosti i nakon što su mu oba sina zbog kriminala završila u zatvoru odakle, ako u Srbiji ima i malo zakona, neće izaći još dugo, dugo, a pridružiće im se i glava familije i mnogi članovi FSS i Crvene zvezde.
Kada jedan klub, učesnik Lige šampiona, nakon svake utakmice zahvaljuje Bogu i golmanu Omriju Glazeru što nije doživljen rezultatski fijasko, jasno je da takav tim nema kvalitet, da je trener diletant, a da su pojačanja u koje je klub investirao desetine miliona državnog novca, jer svoj nema, promašio pojačanja, te da takvo klupsko rukovodstvo malo toga zna o fudbalu i sportu u suštini.
Zvezdan Terzić mnogo zna o korupciji, o fudbalu vrlo površno, baš kakav je igrač bio, ispod prosječan, ali politička podobnosti i bliskost beogradskom podzemlju učinili su da dobije zvanje doktora, a od novinara i titulu “doktora” fudbala. Sad što je doktorske dizertacije polagao upadima u svlačionice protivnika naoružan dugim ili kratkim cijevima i nije neka razlika kada se zna da cilj opravdava sredstvo. A cilj Aleksandra Vučića je da Crvena zvezda bude trofejnija od Partizana pod svaku cijenu, pa makar imala izmišljenu titulu više iz 1946. godine u takozvanom prvenstvu Srbije bez Kosova i Vojvodine, po ugledu na Franja Tuđmana.
No vratimo se Ligi šampiona i Lajpcigu koji je u prvom poluvremenu mogao postići još nekoliko golova, baš kao i početkom drugih 45 minuta da na golu nije bilo Omrija Glazera.
Skupo plaćeni trener Barak Bahar, koji je prošle godine sa nekakvim izraelskim “šampionom” nokautirao Crvenu zvezdu u kvalifikacijama za Ligu šampiona učinio se stručnjaku Terzi kao trenerska gromoda koju je samo on otkrio i po hitnom postupku za milione državnog novca angažovao da vodi evropsku Crvenu zvezdu u pohodn na polufinale Lige šampiona, ako ne i u osminu finala Lige šampiona.
I prava je sreća što Crvena zvezda nije igrala kvalifikacije za Ligu šampiona jer bi završila u Ligi Evrope sa gotovo izvjesnim bankrotom, ovako…
Bahar je i sinoć protiv Lajpciga pokazao koliko malo poznaje fudbal i da Crvena zvezda ima sreću samo zato što Glazer brani sjajno i što je Jang bojs tim koji nije u stanju da ugrozi Lajpcig, a kamoli Mančester siti.
Poznavajući način žrijebanja evropskih kupova i iskustva iz prethodnih godina Aleksandar Čeferin i Zoran Laković su i taj Jang bojs svjesno poslali Crvenoj zvezdi u grupu, jer im ne bi bilo prvi put da učine nešto slično u poslejdnjoj deceniji.
I zato ne čudi što je nakon utakmice protiv Lajpciga došlo do disonantnih tonova između trenera Bahara i kapitena Aleksandra Dragovića, koji na potpuno različite načine vide sinoćnu utakmicu, ali i nastupe Crvene zvezde u Ligi šampiona.
“Mi samo pričamo i računamo, ali ako budemo igrali kao danas izgubićemo i tamo. Moramo da se dignemo. Ako želimo da uzmemo neki bod ili pobjedimo, mora svaki igrač da se probudi i da budemo bolji. Sva sreća pa smo na poluvremenu gubili samo 1:0, spasio nas je Omri. Prvo poluvrijeme je primer da moramo da učimo. Pričamo već dva mjeseca, ali još nismo naučili”, iskren je bio Dragović.
S druge strane Bahar je zadovoljan onim što je vidio i ne registruje da mu je u svakoj utakmici igrač utakmice golman. Ne vidi to ni Zvezdan Terzić. Možda će se sjetiti kad na red dođe poslovanje FK Crvena zvezda i kad u klub uđu istražni organi FIFA, od Čeferinove UEFA se za sada ne treba bojati.
“Dragović može da kaže šta misli, naravno, prvo poluvreme smo zaslužili da izgubimo i primimo više golova, a u drugom smo bili bolji, imali smo momentum na 1:0, ali nismo uspjeli, nastavili smo, moglo je da bude 1:1 u više navrata… Skoro smo izjednačili na 2:2, da smo postigli gol u 90. minutu, sad bismo drugačije pričali”, poručio Bahar, koji kao da nije svjestan koliko je prilika kod 1:0 propustio Lajpcig.
Stanko Radulović