Piše: Nenad Kulačin
Ono što se desilo na Svetog Jovana u kasnim poslepodnevnim satima dokaz je da nam je Srbija oteta. Naša zemlja ovih dana liči na Ludnicu na osami, film u kojem su ludaci preuzeli instituciju u kojoj borave i verno prate vođu, kojeg verno glumi Ben Kingsli.
Da nije tako, zašto je prenos tog veštački izazvanog performansa morao da se emituje na više od 40 televizijskih kanala.
Kao da su nam servirali neku drogu putem tih talasa sa zadatkom da što više građana Srbije bude hipnotisano i navučeno na taj narkotik koji za cilj ima potpuno zatupljivanje i anuliranje zdrave pameti.
Zašto svi mi moramo da živimo ludilo jednog čoveka?
Zar u ovoj zemlji ponosnih i pametnih ljudi ne postoji niko ko može da stane na kraj ovom ludilu? Definitivno da taj neko ne postoji, a i Bog je odavno digao ruke od nas, jer smo mi digli ruke od njega.
Za trenutak idemo malo unazad, ne toliko daleko.
Bio je to 28. decembar 2019. godine. Mesto je isto, Palata federacije.
Mnogo manje publike, ali je takođe himna na početku skupa. Voditeljka je sa Pinka, nije sa RTS. Samo dva govornika, Čale i njen šef.
Mali je u publici. I sve je to trajalo upola vremena od ovogodišnjeg hepeninga.
Beše to predstavljanje projekta „Srbija 2025“.
Tada nam je obećano sve ono kao i pre neki dan. Povećanje plata, penzija, putevi, pruge, razvoj turizma…
Pričalo se danima o tom projektu kao o nečemu najveličanstvenijem u istoriji Srbije što je smišljeno. A onda višegodišnji muk, sve do Jovanjdana 2024.
I nije se Čaletov šef mnogo pomučio oko projekta Srbija 2027.
Bilo je malo više ljudi u Palati, jedan govornik više – Mali, mnogo veći ekran, duža govorancija i ono što je najvažnije mnogo više para u opticaju.
Za projekat „Srbija 2025“ je bilo planirano potrošiti 14 milijardi evra, tog 28. decembra 2019. godine, a na Jovanjdan 2024. je saopšteno da će projekat „Srbija 2027“ koštati čitavih 18 milijardi evra.
Sve se to lepo nadovezalo jedno na drugo, a građani Srbije nemo, sa otvorenim ustima, isto kao i krajem 2019. slušaju i veruju. Šta će.
Nadamo se samo da se u predstojećem periodu neće deseti nešto slično onome što se desilo posle promocije „Srbija 2025“.
Neposredno posle te najave, u Srbiju je stigao „najsmešniji virus na svetu kojeg imamo i na Fejsbuku“.
Velika obećanja, elem, prate i velike tragedije, ali ovo što je najavljeno da Srbiju u narednom periodu, dovoljno je velika tragedija da bi se bilo šta teže moglo desiti.
A ono što nas očekuje, to je svakako pljačka Srbije epskih razmera.
Tih 18 milijardi evra biće potrošeno bez ikakve kontrole. Ko to sme da se suprotstavi Čaletovom šefu i da ga pita nešto.
Evo ja, već 600. puta sam postavio pitanje ispod svake objave na Xu Gorana Vesića koliko je koštala izgradnja auto-puta Šabac – Ruma.
Pa, kada Vesić neće da odgovori, da li možemo da očekujemo da bilo šta odgovori Čaletov šef. Neće biti tendera, javnih nabavki. nema se vremena za zakonsku proceduru, Čaletov šef je naredio da sve mora da bude gotovo do 1. decembra 2026. godine. Ko zna, možda do tada i svi žitelji prestonice EXPO 2027 dobiju kanalizaciju. I sve to zavisi od jednog čoveka.
Svako normalan bi se zapitao čemu sve to. Mora tako zbog Kosova i izbora.
Mada, najiskrenije, Kosovo su čak i Zavetnici zaboravili. Ni Milica Zanoktica nema više suza za Kosovo. Za izbornim rezultatom nije ni plakala, jer joj je tako naređeno. Zezni desnicu, nećeš ući u Skupštinu, ali ti Hit Shit i Jovana Jeremić ne ginu.
Dragana Đilasa i Miloša Jovanovića da pomeneš, obavezno, a projekat „Srbija 2027“ neće zaboraviti Zanokticu, tj. njenog izabranika.
To ti je završeno. I da, ostavku da slučajno nisi podnela.
Kada je o izborima reč, jasno je da od međunarodne arbitraže neće biti ništa.
I ne treba da bude. Zašto bi se ona angažovala kada smo se svi mi pokradeni i poniženi birači odrekli od borbe za svoje glasove. Doduše, nije lako ni boriti se u Ludnici na osami, najiskrenije.
Probleme sa izborima, Čaletov šef je rešio sa priznavanjem kosovskih tablica i sa ukidanjem dinara u kosovskom platnom prometu.
Ko da ga kritikuje sada kada je kooperativan, i koji je na sve to spreman da Rio Tintu po drugi put prostre crveni tepih.
Da se, za svaki slučaj, ni narod ne bi bavio tim tricama i kučinama, eto nama projekta „Srbija 2027“. I da samo znamo, ne piše nam se dobro. U Ludnici na osami su i normalni poludeli, na kraju.
Svaka cast Gospodine. Respekt.