Ostroga mi!

Piše: Milutin L. Cerović

Zaista, zna li se zašto je gotovo svakom siledžiji i nacionalizmom indoktriniranom bolidu u granicama imaginarnog ’’srpskog sveta’’ toliko bitan “Ostrog”, koji je nažalost inkorporiran u njihov modni džiberaj i hohštapleraj?

Zašto je baš taj ljudski škart najviše zaljubljen u versku “Meku” i kakva je to “ostroška” magija u koju se kunu najveći “Baron Minhauzeni’’ i licemeri na ovom svetu?

Kako to, da nema nijednog jedinog normalnog, zdravog i poštenog čoveka koji se javno diči tim “verskim kutkom”?

Vrlo je zanimljivo da decenijama unazad nije bilo tog kriminalca i ratnog profitera sa velikosrpskim predznakom kojem “Ostrog” nije bio sveto mesto i sveta stenovita pećina u koju se kleo i nadao se da će mu zbog toga biti oproštena krivična dela.

U čemu je tajna te verske špilje i zašto je toliko pseudovernika sa sumnjivom biografijom patološki zaljubljeno baš u nju?

Ima izgleda tu neka tajna veza, tajna veza za sve njih, njome oni sebe vežu kada sebi biraju takav put, jer zakon nije prema njima uopšte krut. Naprotiv.

Čini se da pozamašan broj vršioca krivičnih dela čine vernici takozvane Srpske pravoslavne crkve.

Ako je tako, a jeste, da li se zaista ogromna većina tih vernika sa proračunatom namerom poziva na crkvu i veru, da bi nakon završetka ovozemaljskog života dobili onozemaljski blagoslov?

Možda se osim onostranih benefita uzdaju da će im pominjanje Ostroga na sudu i pred institucijama sistema biti uzeto kao olakšavajuća okolnost? Ili samo u javnost ponavljanjem reči ’’Ostrog’’ žele da se prikažu kao posvećeni vernici i pravednici?

Ima jedna vrlo uočljiva društveno/fenomenološka činjenica koja je zahvatila društvo u Srbiji i Crnoj Gori, a koja je počela devedesetih sa nacional-verskim ’’buđenjem’’ iz komunističke vladavine.

Evo o čemu se radi:

Sa porastom broja pravoslavnih, tačnije svetosavskih, vernika i ljubitelja “časnog krsta”, u isto vreme pogotovo u Srbiji, raste devijantno ponašanje – kriminal, ratnohuškanje, laži, krađa, otimanje, prevare, raste broj kockarnica i kladionica do neslućenih razmera…

Povećan je broj razbojništava, pogotovu raste broj bahatih osoba sa akcentom na decu i školarce.

Ekstremno je porasla mržnja u Srbiji i Crnoj Gori sa porastom broja svetosavskih fanatika, a sve je to propraćeno kroz održavanje verskih obreda, litija kao i obeležavanja raznih verskih datuma kojih je skoro koliko i broja dana u godini.

Ispostavilo se da su popovi glavni huškački elementi u nekada sekularnim društvima gore pomenutih država i da ih ne zanima kakav je neko kao čovek, ukoliko bogougodno podmaže i priloži masnu donaciju usred posta!

Mediji nam inače sve vreme vrše bestijalnu propagandu gde govore da naše društvo trenutno živi u najvećem mogućem ekonomskom i pravoslavnom raju…

Međutim, stvarnost nam govori da je suprotno, da mi baš danas živimo pod pretnjom najvećeg mogućeg društvenog pakla paraverske zatucanosti koji stremi da sruši sve civilizacijske postulate jednog sekularnog društva.

Niko ne piše niti govori o velikim problemima našeg društva koji se manifestuje baš u tom izmišljenom “pravoslavnom raju”.

Čim verovanje dominira nad saznanjem, to društvo je garantovano osuđeno na propast koja gazi krupnim koracima i to cipelama broj 66. kakve su izgleda nosili izumrli dinosaurusi.

Oteta crnogorska svetinja Ostrog je tu nažalost kolateralna šteta i uzima se samo kao isprazni simbol neke nove pomodarske svetosavske pseudovere, koja predstavlja sve vrednosti osim one koje je promovisao Sveti Vasilije Ostroški.

A ovo su sve činjenice – Ostroga mi!