Kako je Dodik ‘servirao osvetu’ Vučiću

Piše: Nenad Kulačin (Al Jazeera Balkans)

Direktan prenos “Protesta protiv nasilja” u Beogradu na televiziji Una, čiji je vlasnik Igor Dodik, sin Milorada Dodika, iznenadio je protestante na ulici, ali mnogo više, i to neprijatno, vlast u Srbiji i njene megafone. Televizija Una je nedavno dobila gradsku frekvenciju u Beogradu. Jedan od najneprijatnije iznenađenih bio je vlasnik tabloida Informer Dragan J. Vučičević. Danima je sa nacionalnih televizija narikao nad činjenicom da se porodica Dodik drznula i direktno svrstala na stranu neprijatelja Srbije i postala deo “najgoreg srpskog ološa”. Na to mu je odgovorila Gorica Dodik, ćerka predsednika bh. entiteta Republika Srpska sa: “Sram te bilo, Dragane J. Vučičeviću”.

Na odgovor nije dugo čekala. “Sram, bre, tebe bilo Gorice Dodik. Vi ste sa svojom TV stali na stranu antisrpskog ološa. Dosta je više vaših laži i prevara”, uzvratio je Vučičević. Prepiska je potrajala. Bilo je tu svega i svačega – ko je koga voleo sa i bez para, ko je sa “takvima” odavno završio i još mnogo toga. Neko bi rekao – nemir u raju. I nije nemoguće. Činjenica je da već neko vreme odnosi na relaciji Aleksandar Vučić – Milorad Dodik nisu u preteranom skladu. Sve je to, navodno, počelo još pre poslednjih izbora u Bosni i Hercegovini kada Dodik nije dobio, a očekivao je, podršku “predsednika svih Srba”. Posle tih izbora bilo je na desetine susreta njih dvojice, ali su konstantno u vazduhu osećala napetost. Nije bilo one vidljive prisnosti koja ih je krasila, a tako je ostalo sve do danas.

Medijsko svrstavanje na stranu neprijatelja

Nije tajna da Vučiću baš i ne prijaju izjave koje svakodnevno sluša od Dodika, jer sve to dovodi do toga da se proširuje agenda na kojoj predsednik Srbije radi već 11 godina. Bez obzira što možda deli Dodikove stavove, sigurno je da bi mu više odgovaralo da u ovim vremenima da nema tog talasanja iz RS-a. Vrhunac “neslaganja” je snimak Dodikove analize porodice Novaka Đokovića, izrečene u studiju Radio-televizije Srbije pre zvaničnog početka intervjua, završio u javnosti. Beograd se držao uzdržano povodom ove situacije, bukvalno na isti način na koji se ponaša kada Dodik u Beogradu govori o samostalnosti RS-a, referendumu na tu temu, prisjedinjavanju sa Srbijom…

Dodik je direktno okrivio Beograd za taj incident, umesto sebe što je takve reči izgovorio na takvom mestu. Nije razmišljao o tome da mu je celu igru možda namestio neko iz Banjaluke, odnosno iz Radio-televizije RS-a, koja je dobila signal za to gostovanje. Čekala se prava reakcija Dodika i – usledila je. Predsednik RS-a sigurno nije neko ko lako zaboravlja i ne pamti. Direktan prenos protesta protiv vlasti u Srbiji na TV Una nije slučajan, niti poštovanje novinarskih normi, što bi trebalo da bude osnovni motiv. Za svaku informativnu redakciju protest nekoliko desetina hiljada ljudi bi bio prioritet u izveštavanju, ali ne i za medije u Srbiji koji podržavaju Vučića. Ti šrafovi u medijskoj manipulaciji građana Srbije i u direktnom sadejstvo sa Vučićem zabezeknuti su činjenicom da je TV Una “izdala”.

Ono što je u demokratskom svetu nešto što je obaveza medija, u Srbiji je “svrstavanje na stranu neprijatelja”. Što je najgore, utisak je da TV Una nije direktno prenosila proteste zato što je to profesionalna obaveza medija, već da bi se malo “poravnali” ti njihovi rezultati. Bilo bi zanimljivo ako bi Dodikova televizija u Srbiji i u budućnosti izveštavala građane Beograda o onome što se stvarno dešava, a ne da informisanje zavisi od trenutnih odnosa između “dva ovna na brvnu”. To je najveći problem u srpskom novinarstvu danas. Sve se vrti oko političkih odluka i onako kako to političarima odgovara.

Poletit će još jedna lasta iz Vučićevog gnijezda

I nije ovo prvi put da Vučiću ne odgovara ono što se dešava na medijskom polju kada je reč o Dodiku. Taj isti Vučičević je kritikovao Dodika zbog toga što je TV N1 dobila nacionalnu frekvenciju u Bosni i Hercegovini. Nije sporno to što vlasnik Informera veruje da takva odluka nije mogla da se donese bez Dodikove saglasnosti, ali mi smo svi zajedno u problemu kada od jednog čoveka zavise sve odluke. Bez obzira da li se radi o Beogradu ili o Banjaluci. Čuvena je ona rečenica da se neprijatelji drže bliže sebi, a prijatelji još bliže. Naročito kada je reč o politici. Sve ono što je do juče važilo ne mora da bude i danas. Dodik, ipak, ne odustaje od Vučića. Spreman je, kako kaže, da omogući svakom građaninu RS-a koji želi da prisustvuje Vučićevom mitingu 26. maja prevoz do Beograda. Podršku Vučićevom mitingu je nešto ranije pružila i Dodikova protivkandidatkinja Jelena Trivić, a to u svetu Vučića i Vučičevića ume mnogo toga da znači.

U svetu koji nam takvi ljudi kroje sudbine najinteresantniji su upravo njihovi međusobni sukobi i svađe. Narod od toga nema nikakve koriste, već samo štetu. U konkretnom slučaju (Vučić-Dodik) odavno je dokazano da jedna lasta ne čini proleće. Na žalost, nagledaćemo se svi mi zajedno još mnogo tih lasti. Kako je krenulo, čini nam se da će sledeća lasta da poleti iz Vučićevog gnezda.