Ukupan dug Crne Gore, ne računajući depozite, posljednjeg dana septembra iznosio je 3,093 milijarde eura što predstavlja 67,19 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju novi podaci koje je objavilo Ministarstvo finansija.
Kada se uzmu u obzir depoziti, državni dug je 2,72 milijarde eura ili 59,06 odsto BDP-a.
„Spoljni dug iznosio je 2,7 milijardi, dok je unutrašnji bio 393,39 miliona eura. Na kraju trećeg kvartala, depoziti sa 38.477 unci zlata, iznosili su 374,37 miliona eura ili 8,13 odsto BDP-a“, precizira se u izvještaju.
Najveća dugovanja na kraju septembra bila su po osnovu euroobveznica (Eurobond), čija je vrijednost dostigla 1,22 milijarde eura. Slijede obaveze prema Exim banci od 455,85 miliona, pa prema IBRD-u od 192,56 miliona i banci Credit Suisse od 126,33 miliona eura.
Za unutrašnji dug najveću stavku predstavljaju krediti kod poslovnih banaka, ukupne vrijednosti 97,19 miliona eura. Za obeštećenja država duguje 85,98 miliona, a za obveznice na domaćem finansijskom tržištu 80,41 milion eura.
Ministarstvo finansija daje i detaljan pregled različitih zaduživanja između početka jula i kraja septembra. U njemu se navodi da je od Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) za Drugi projekat energetske efikasnosti (MEEP 2) uzet kredit od šest miliona eura, sa periodom otplate od 20 godina, uključujući grejs period od pet godina, te kamatnu stopu EURIBOR plus 0,85 odsto.
Takođe, povučen je 73,61 milion eura za infrastrukturne i razvojne projekte.
Od kineske Exim banke uzeta su 46,172 miliona eura za finansiranje izgradnje dionice Smokovac – Mateševo auto-puta Bar-Boljare, što predstavlja protivvrijednost 53,45 miliona dolara.
Kroz kreditni aranžman za helikoptere koji je potpisan sa Export Development Canada povučen je 18,1 milion eura, a sa Bankom za razvoj Savjeta Evrope (BSE) 3,77 miliona eura namijenjenih izgradnji i rekonstrukciji predškolskih ustanova.
U trećem kvartalu vršene su i različite otplate državnog duga. Po osnovu glavnica isplaćeno je 159,97 miliona eura, od čega 139,47 miliona predstavlja otplatu duga rezidentima, a ostatak nerezidentima.
Za kamate je dato 12,18 miliona, od koji je nerezidentima bilo namijenjeno 11,21 miliona eura, dok je za staru deviznu štednju država dala još 1,01 milion eura.
izvor: Dnevne novine