Evropski sud za ljudska prava u Strazburu donio je dvije presude u korist Crne Gore u slučajevima Bujković i Dalmatin, dok je jedna presuda donesena protiv Crne Gore i to za kršenje prava na pravično suđenje u slučaju Despotović, saopštila je zastupnica Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava Valentina Pavličić.
U predmetu Despotović protiv Crne Gore podnosilac predstavke je tužbom od 19. juna 1998.godine pokrenuo parnični postupak za naknadu štete pred Osnovnim sudom u Podgorici.
Nakon postupka koji je trajao godinama 24. septembra 2010.godine Despotović je podnio ustavnu žalbu zbog povrede člana 6 Konvencije, koja je odbijena odlukom Ustavnog suda Crne Gore od 25. februara 2011.godine.
Predstavka je podnijeta Evropskom sudu 3. marta 2011.godine zbog navodne povrede člana 6 stav 1 Konvencije usljed prekomjerne dužine građanskog postupka.
“Evropski sud je utvrdio da se u konkretnom predmetu, dužina postupka ima računati od 3. marta 2004.godine, tj. od dana stupanja na snagu Konvencije u odnosu na Crnu Goru. Predmetni postupak je okončan 1. jula 2010.godine presudom Vrhovnog suda Crne Gore, pa je ukupno trajao 6 godina, 3 mjeseca i 28 dana na tri nivoa nadležnosti”, navodi se u saopštenju zastupnice.
Evropski sud je smatrao da je u navedenom predmetu dužina postupka bila prekomjerna i da nije ispunila zahtjev “razumnog roka”. Stoga je proglasio predstavku prihvatljivom i utvrdio da je bilo povrede člana 6 stav 1 Konvencije.
“S obzirom na to da podnosilac predstavke nije podnio zahtjev za pravično zadovoljenje, Evropski sud je u skladu sa tim smatrao da nema osnova da mu se dodijeli bilo koji iznos na ime pravičnog zadovoljenja”, navodi se u saopštenju.
U predmetu Bujković protiv Crne Gore, podnosilac predstavke je 22. maja 2003.godine pokrenuo parnični postupak pred Osnovnim sudom u Baru protiv Opštine Bar, radi naknade materijalne štete i izgubljene dobiti. U septembru 2003.godine, tražio je prekid postupka do okončanja drugog parničnog postupka, koji je pokrenuo 2000.godine pred istim sudom i koji je predstavljao prethodno pitanje. Nakon okončanja drugog postupka, postupak je nastavljen u januaru 2009.godine i okončan je u oktobru 2010.godine, presudom Vrhovnog suda Crne Gore.
“Evropski sud je smatrao da u navedenim okolnostima, dužina predmetnog postupka nije bila prekomjerna suprotno članu 6 stav 1 Konvencije, posebno ako se uzme u obzir činjenica da je postupak prekinut po zahtjevu podnosioca predstavke, pri čemu je nakon nastavka isti okončan za manje od dvije godine na tri stepena nadležnosti. Iz tih razloga, Evropski sud je odbacio predstavku kao očigledno neosnovanu u smislu člana 35 stav 3 (a) i 4 Konvencije”, navodi se u saopštenju.
Evropski sud je odbio I tužbu u predmetu Dalmatin protiv Crne Gore.
U predmetu Dalmatin protiv Crne Gore podnosilac predstavke je 22. juna 2007. Godine podnio tužbu Osnovnom sudu u Podgorici, radi naknade materijalne štete koja je odbijena konačnom presudom Vrhovnog suda Crne Gore od 8. novembra 2013. godine.
“Podnosilac predstavke je 6. februara 2014.godine podnio ustavnu žalbu, koja je odbijena odlukom Ustavnog suda od 27. septembra 2016.godine. Podnosilac predstavke sežalio na navodnu povredu člana 6 stav 1 Konvencije zbog prekomjerne dužine trajanja parničnog postupka”, navodi se u saopštenju Pavličićke..
U pisanom izjašnjenju zastupnik Crne Gore je odbio da zaključi prijateljsko poravnanje, iz razloga što je smatrao da u konkretnom nisu ispunjeni uslovi prihvatljivosti predstavke.
“ Evropski sud je zaključio da podnosilac predstavke zaista nije dostavio potpune informacije u predstavci i u kasnijim dopisima, niti je dao dovoljnog objašnjenja za neotkrivanje tih informacija. S tim u vezi, Evropski sud je ocijenio da takvo postupanje predstavlja zloupotrebu prava na predstavku, zbog čega je istu odbacio”, saopštila je zastupnica Pavličić.
Navedena presuda i odluke su postale pravosnažne danom donošenja i protiv njih nije dozvoljena žalba.