Sistemsko mrziteljstvo

Piše: Milutin Cerović

Neverovatna mrzilačka i rušilačka energija postoji u Srbiji već pune tri i po decenije.

Nije onomad Slobodan Milošević u napadu iskrenosti, slučajno izveo zaključak o stanju društvene svesti naroda u Srbiji, sledećeom proročkom rečenicom: ’’Mi ne umemo da radimo, ali zato umemo da se bijemo!’’

Pisac ovih redova bi mogao da dopuni imenovanog sa još jednim zaključkom, koji glasi: ’’Ne umeju da se ponašaju, ali zato umeju da čine veliko zlo drugima i sebi samima’’.

Srbija je zbilja teško ogrezla u širenju mržnje prema svim komšijama u regionu, a ništa manje mržnje nema ni među njima samima, niti prema sebi samima.

Još uvek se sećamo sa kojom strašću su ne tako davno, one horde beograđana palili i gađali crnogorsku zastavu, koja je bila okačena ispred ambasade Crne Gore u strogom centru u Beogradu.

Taj varvarizam nije bukvalno niko osudio od bilo koje institucije i vlasti.

Naprotiv, ponosili su se tim činom i hvalili su se, a da katastrofa bude veća u tom činu pridružili su im se nekoliko poslanika crnogorskog parlamenta i nekih vrlo poznatih anticrnogorskih janičara.

Ovo sada spada u istoriji beščašća, a da vidimo i opišemo šta se desilo u Srbiji pre neku sedmicu.

Kulminacija mržnje se desila na jednom beogradskom internet portalu, na vest da je izvesna Albanska pevačica na svom koncertu u Njujorku doživela napad nekog manijaka, koji joj je mobilnim telefom razbio glavu.

Na tu vest sa priloženim videom, komentatori iz Srbije su bili oduševljeni i nisu krili radost što je neko teško povredio tu devojku.

Srpski moderatori su puštali komentare najcrnje mržnje prema naciji kojoj pripada pomenuta pevačica.

Evo nekih najstravičnijih:

Ruke se pozlatile tome ko je unakazio tu devojku!

Svaka čast majstore što si joj rascepao glavu itd.

Ovo je samo jedan od slučajeva gde razjarena masa ispoljava svoju želju za krvlju preko društvenih mreža, inspirisana velikosrpskim nacionalizmom.

Šta nam zapravo govore ovakvi tragični slučajevi i odakle dolazi ta mržnja u Srbiji?

Da se ne lažemo i foliramo, mržnja u Srbiji je u samom korenu srpske države, u samom državnom, medijskom i društvenom sistemu kao takvom. Možda je čak postala usađena i u mentalitet naroda.

Mržnja se permanentno uči ne samo u civilnom sektoru, već u školi, crkvi, ma u svim porama društva danas je prisutna svaka vrsta bahatosti, besčašća i moralnog kolektivnog posrnuća i to epskih razmera.

Aktuelna autokratska vlast samo je zajahala na tom talasu mržnje i nema nikakvu nameru da ga suzbije. Naprotiv – aktuelna srpska vlast plovi na talasu mržnje, da bi se održala na funkcijama. To što će za posledicu imati propast Srbije, za njih je manje bitno…