Skupština Crne Gore je nedavno, sa problematičnom većinom, usvojila dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti kojima je predviđeno da direktorima zdravstvenih ustanova prestaje mandat ukoliko su tu funkciju obavljali više od dva puta u kontinuitetu ili sa prekidima.
Prijedlogom zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, predlagača Branke Bošnjak i nekolicine poslanika, u članu 1 dodaje se stav kojim “Direktoru zdravstvene ustanove iz st. 1 i 2 ovog člana prestaje mandat ukoliko je funkciju direktora obavljao više od dva puta u kontinuitetu ili sa prekidima”.
Šta se krije iza ove, naoko identične formulacije sa onom koja je prisutna i u dosadašnjem Zakonu o zdravstvenoj zaštiti?
Naime, krije se “norma” kojom se pokušava “neprimjetno” izazvati retroaktivno, odnosno povratno dejstvo zakona, što je decidno i ultimativno zabranjeno Ustavom, članom 147. Praktično, to znači da se retroaktivnim dejstvom zakona pokušava izvršiti smjena direktora javnih zdravstvenih ustanova koji nisu podobni novim vlastima.
Da apsurd bude veći, radi se o istim onim direktorima za koje je nedavno, državni sekretar Borko Bajić, “neoprezno” izjavio na konferenciji za novinare, da ministarstvo sa direktorima javnih ustanova ima “dobru saradnju i da zbog toga i zdravstveni sistem dobro funkcioniše”.
Ali, očigledno i pored dobre saradnje, postoji direktiva da se oni moraju smijeniti.
Za to je potreban ovaj zakon od dva člana, kako ga nazivaju zakon “jači” i od Ustava Crne Gore.
“Da bi se sprovelo čišćenje zdravstvenog sistema od politički, a neki kažu i vjerski i nacionalno nepodobnih rukovodilaca, jednom vrstom pravnog nasilja, oduzimaju se ranije stečena prava, pretočena u validne i na zakonu zasnovane ugovore o radu, koji su proistekli iz javnih, na zakonu baziranih konkursa za direktore javnih zdravstvenih ustanova, čiju su zakonitost i validnost potvrdile sve angažovane i raspoložive inspekcije pozvane od istih tih koji sad krše Ustav da bi sproveli svoju čistku”, kaže u razgovoru za DN, jedan od rukovodilaca istaknute zdravstvene ustanove.
To praktično znači da će novim, kako upućeni tvrde, neustavnim članom Zakona 178a, prethodno stečeno pravo građana Crne Gore izabranih i zaposlenih na radnom mjestu direktora zdravstvenih ustanova, “momentalno prestati” iako traje, i to po važećem ugovoru, sve do 2024. godine… Nakon toga, prelazi se na izbor novih “direktora” tih istih zdravstvenih ustanova, čiji je osnivač država odnosno opština, iako ugovor starima traje.
Ova čistka, planirana je kao “blic krig”, odnosno predviđena je da se “izvrši u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu” pomenutog spornog zakona.
Naš sagovornik pojašnjava: “Danom izbora novih “protivustavnih-direktora” iz stava 1 ovog člana Zakona prestaje mandat zakonski izabranim direktorima tih istih zdravstvenih ustanova. Da ne bi bilo “zabune” na kraju kratkog protivustavnog “uratka” pojašnjava se na šta ili na koga se sve ovo odnosi: na građane Crne Gore, “koji su funkciju direktora obavljali više od dva puta u kontinuitetu ili sa prekidima”… bez obzira u kakvim novim zakonskim uslovima, izmjenama, promjenama. Kao da su puškom zauzeli ili oteli od nekoga “nešto” što im “ne pripada” a ne zaslužili kao najbolji i najkvalitetniji profesionalci i menadžeri u svojim gradovima, izabrani od ovlaštenih institucija ove države”.
Postavlja se pitanje, zašto ova vlast nije izvela čistku tako što bi jednostavno smijenila sve direktore pod izgovorom da nisu dobro radili, da nisu umjeli da organizuju posao, da se nisu dobro borili sa korona virusom, da su bili nestručni, da su iznevjerili svoje zaposlene…?
Problem je što ništa od toga ne bi bilo tačno. Naprotiv, radi se o ljudima koji su mjesecima stajali na prvoj liniji odbrane u epidemiji, danonoćno organizovali rad zdravstvenih institucija u nemogućim uslovima…
Članom 147, stav 1 Ustava Crne Gore propisano je da zakon i drugi propis ne mogu imati povratno dejstvo. Stavom 2 istog člana Ustava je propisano da samo izuzetno, pojedine odredbe zakona, ako to zahtijeva javni interes utvrđen u postupku donošenja zakona, mogu imati povratno dejstvo. Javni interes ni formalno ni neformalno nije utvrđen u ovom slučaju.
Pravna teorija prepoznaje retroaktivnost uvijek kada se novi zakon primjenjuje na činjenično stanje nastalo prije stupanja na snagu novog zakona. Ovdje to nije slučaj, i sve navodi na rušenje Ustava Crne Gore.
I na kraju, postavlja se pitanje da li ministarki zdravlja Jeleni Borovinić-Bojović i Vladi, u trenutku kada bukti epidemija, kada Crna Gora nema vakcine, kada se borimo sa opasnim virusom, kada imamo epidemiološke bombe po domovima za stare, da li je u toj situaciji zaista prioritet da se po svaku cijenu, pa makar i na protivustavan način, izvrši smjena nepodobnih direktora zdravstvenih ustanova. Neki će reći, da se malo manje mislilo o revanšizmu a više o zdravlju građana, možda bi se i građani Crne Gore danas vakcinisali, a ne bili crna rupa na karti Evrope.