Otkako je ruski predsjednik Vladimir Putin započeo svoju invaziju na zapadnu demokratiju, Evropa je platila Rusiji oko 20 milijardi eura za uvoz energenata — što je omogućilo zločine poput onih koji su otkriveni u Buči ovog vikenda, piše portal Politico.
Ovi očigledni ratni zločini predstavljaju egzistencijalnu prijetnju evropskim vrijednostima. Pa ipak, nakon njih, nedavne sankcije koje je predložila predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i dalje pokrivaju samo ugalj — iako ruski izvoz gasa i nafte od početka rata sada vrijedi 25 puta više.
Protivnici energetskog embarga traže od nas da „ostavimo moralizaciju po strani“ i razmotrimo potencijalni ekonomski i društveni uticaj takve mjere. Ipak, suprotno njihovim tvrdnjama, embargo nije samo u skladu sa našim vrijednostima, već služi i našim interesima.
Skeptike embarga predvodi njemački kancelar Olaf Šolc, koji tvrdi da bi trenutna zabrana bila i neefikasna i preskupa. Ali istraživanje je jasno i u suprotnosti je sa kancelarovim tvrdnjama: zabrana bi bila veoma efikasna u nanošenju štete ruskoj ratnoj ekonomiji, a Evropa bi mogla da se nosi sa štetom koja bi nastala.
U stvari, zabrana izvoza gasa mogla bi se pokazati fatalnom po Putina. Do sada su naša plaćanja pomogla Rusiji da stabilizuje rublju. Nakon što je prvobitno propao za 70 posto, sada je povratio svoju predratnu vrijednost. Ali zabrana bi spriječila Centralnu banku Rusije da dobije čvrstu valutu koja joj je potrebna da izbjegne finansijsku krizu. Dodatna prednost bi bila zatvaranje postojećih rupa u zabrani SVIFT-a, koja ima velika izuzeća za omogućavanje izvoza energije.
Embargo bi takođe onemogućio Putinu da plati rat. Da citiramo pokojnog senatora Džona Mekejna, Rusija je „benzinska pumpa koja se maskira u državu“, a na Evropu otpada 49 odsto njene nafte i 74 odsto njenog izvoza gasa. Model koji je razvio Institut za međunarodne finansije sugeriše da bi gubici pod punim embargom iznosili 40 odsto predratnog BDP-a Rusije. I država bi bila povrijeđena, jer se 40 odsto njenog budžeta direktno finansira izvozom energije.
A cijena za Evropu bi bila podnošljiva.
Pregled postojećih istraživanja o uticaju embarga na Njemačku od strane njemačkog Savjeta ekonomskih eksperata predviđao je gubitak BDP-a između 0,2 i 2,2 odsto. Najautoritativnija studija, koju je sprovela grupa vrhunskih njemačkih ekonomista na čelu sa Rudijem Bahmanom, pokazala je uticaj između 0,5 i 3,5 odsto. To je cijena koju Evropa može da plati. Evrozona je trebalo da poraste za 3,7 odsto 2022. — embargo bi značio izgubljenu godinu rasta.
Zagonetka je zašto njemački ministar ekonomije Robert Habek još uvijek govori o embargu koji vodi ka masovnom siromaštvu u Njemačkoj, kada su i najjednostavniji proračuni dovoljni da pokažu da je to netačno. Gas — od čega je 40 odsto ruski — predstavlja 1,2 procenta njemačkog BDP-a.
Bruegelov Georg Zahman očekuje da polovina nestašice može biti zamijenjena LNG-om i drugim uvozom, dok preostali manjak čini nešto više od 0,2 odsto BDP-a. Efekat multiplikacije ulaza gasa koji je potreban da bi taj mali gubitak stvorio masovno siromaštvo je iznad neuvjerljivog.
Štaviše, Evropa ima posebne alate za ublažavanje uticaja embarga na nezaposlenost i prihode. Mehanizam podrške finansiran deficitom koji bi spriječio bilo kakve efekte drugog reda nakon 3 procenta udara na BDP (u pesimističkom slučaju) povećao bi odnos duga prema BDP-u za samo tri procentna poena.
Ono što je najvažnije, moramo uzeti u obzir i troškove alternative. Ruske snage na evropskim granicama stvaraju neizvijesnost, smanjujući investicije. Kako se rat odugovlači, povećava se rizik od efekata prelivanja — da ne govorimo o troškovima rata u samoj Ukrajini. Zavisnost od ruskog gasa ostavlja nas na milost i nemilost Putinu. On uvijek može jednostavno izabrati da sam presječe zalihe kada smo nespremni i šteta bi bila najveća.
Ali ako je sve ovo tako očigledno, zašto onda gospodin Habek govori o masovnom siromaštvu?
Istina je da je značajan segment njemačke industrije uspio na ultra-jeftinoj, subvencionisanoj fosilnoj energiji iz Rusije. Kako je 31. marta rekao izvršni direktor hemijskog giganta BASF Majkl Hajnc, „jeftina ruska energija je osnova konkurentnosti naše industrije“.
Industrijski korisnici suočavaju se sa samo 10 odsto cijene gasa za domaćinstvo, a Njemačka se specijalizovala za energetski intenzivnu proizvodnju. Baš kao što banke traže pomoć pred njima, lobisti industrije pokušavaju da ubijede vlade da je katastrofa iza ugla; oni rade svoj posao, i to dobro. Ali to ne znači da treba da slijedimo njihov savjet.
Umjesto toga, Evropa može naučiti da živi bez ruskih fosilnih goriva.
Različite zemlje imaju različite snage: Španija ima LNG terminale; mora se izgraditi gasovod za hitne slučajeve koji bi gas doveo u Njemačku i ostatak Centralne Evrope. Ako je potrebno, Evropa se čak može privremeno vratiti korišćenju svojih značajnih kapaciteta za fosilna goriva. Holandija ima jedno od najvećih nalazišta prirodnog gasa na svijetu. Sada zatvoren, lako se može ponovo otvoriti.
Moramo koristiti embargo da branimo svoje vrijednosti, služeći sopstvenim interesima u procesu. I to moramo činiti zajedno.