U upravnim odborima njemačkih preduzeća još uvijek je suviše malo žena. A i kad se angažuju, obično ih pronalaze eksterno – što pokazuje da žene u Njemačkoj teže napreduju u sopstvenoj firmi, navodi Dojče vele (DW).
Kako piše Dojče vele, upravnim odborima 160 njemačkih preduzeća izlistanih na berzi svake godine se ponovo popunjava oko stotinu mjesta. To je dobra prilika za povećavanje procenta žena u vodećim strukturama. Tako je za šest mjeseci, od septembra 2022. do marta 2023. skoro polovina slobodnih mesta u upravnim odborima popunjena ženama.
To do sada nije bila uobičajena dinamika, navodi se u novoj studiji Fondacije Olbajt. Uprkos tom napretku, početkom marta ove godine procenat žena u upravnim odborima 160 nemačkih firmi izlistanih na berzama još uvijek je bio mali – samo 17,1 odsto, objavila je ta švedsko-njemačka fondacija koja se već godinama zalaže za povećanje broja žena na rukovodećim položajima.
Kandidatkinje često iz drugih firmi
Posrednici za traženje odgovarajućih kadrova ili tzv. „hedhanteri“, imaju sve važniju ulogu u povećanju procenta žena na liderskim pozicijama, naročito kada se radi o pronalaženju eksternih kandidatkinja za mjesta u upravnim odborima u velikim kompanijama, koje često nalaze u stranim firmama. Tako je skoro polovina (49 odsto) eksterno regrutovanih članica upravnih odbora, prije toga stvarala karijeru u nekoj stranoj firmi. Kod muškaraca je taj procenat – 36 odsto.
I dok je većina muških članova upravnih odbora pravila karijeru u svojoj firmi, više od polovine današnjih članica upravnih odbora u firmama izlistanima na berzi (63 odsto) došlo je iz neke druge firme.
„Ženski talenti samo u izuzetnim slučajevima deospijevaju do samog vrha u sopstvenoj firmi“, utvrđeno je u studiji. Istovremeno se navodi da u stranim preduzećima već ima više žena na rukovodećim pozicijama nego u njemačkim.
„Firme pokušavaju da svoje dugogodišnje nedostatke u podsticanju žena nadoknade angažovanjem hedhanting-agencija“, ukazuju Vibke Ankersen i Kristijan Berg, direktori Fondacije Olbrajt. I upozoravaju: „To može da bude samo dio rješenja. Ako želimo da u upravnim odborima bude znatno više žena, potreban je paritet ne samo kod eksternih zapošljavanja, već i kod internih unaprjeđenja sve do čelnih pozicija u preduzeću.“ Oni smatraju da firme moraju same i sistematski da stvaraju mnogo veću bazu rukovoditeljki na svim nivoima.
Hedhanting-agencije mogu da pomognu u traženju budućih šefica, ali odluku o imenovanju na kraju donosi nadzorni odbor. „Hedhanteri govore da im u nadzornim odborima kažu da žele ženu u upravnom odboru, ali onda na kraju ipak postaju nesigurni i odlučuju se za navodno sigurniju opciju – muškarca“, žali se Sven Hagštremer iz Fondacije Olbrajt. On ujedno ističe da postoje predsjednici upravnih odbora koji, doduše, žele ženu u timu, ali se nijesu pobrinuli da se stvori i odgovarajuća radna klima. „Postoji rizik od svojevrsne pirove pobjede, da bi žena onda na kraju vrlo brzo potražila neku moderniju i otvoreniju kompaniju“, upozorava Hagštremer.
Sve više žena i među hedhanterima
Promjene su uočljive i u pet najvećih svetskih hedhanting-agencija. I dok je u SAD ravnopravnost polova već godinama velika tema, u njemačkim ekspoziturama se o tome povelo računa tek u zadnje dvije godine. U 2022. godini i do marta 2023. u pet velikih agencija na vodećim pozicijama zaposleno je 72 odsto žena, čime je njihov procenat dostigao prosječno 37 odsto.
Povećanje procenta žena u tim hedhanting-agencijama očigledno se isplatilo. Tako je prije pet godina po preporuci posredničkih agencija u upravne odbore imenovano samo 14 odsto žena, a u periodu od januara 2022. do marta 2023. bilo ih je 46 procenata.
Prema Izvještaju o ravnopravnosti polova Svjetskog ekonomskog foruma, žene najbolje šanse i dalje imaju na Islandu. Time je ta država po 14. put za redom zemlja s najvećom ravnopravnošću polova na svijetu i jedina koja je uklonila više od 90 odsto prepreka za ostvarenje ravnopravnosti. Sljedećih osam zemalja na toj listi je uklonilo najmanje 80 odsto prepreka: Norveška, Finska, Novi Zeland, Švedska, Njemačka, Nikaragva, Namibija i Litvanija. U Izvještaju se navodi da će sadašnjim tempom biti potrebna još 131 godina da se u čitavom svijetu ostvari ravnopravnost polova.