Predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel izjavio je danas u Briselu da će EU ozbiljno razmotriti zahtjev Ukrajine da dobije status kandidata za članstvo u Uniji, ali je ukazao i na političku težinu takvog poteza.
Na posebnoj, virtuelnoj sednici Evropskog parlamenta, Mišel je rekao da Evropski savjet “neće bježati od odgovornosti” i da će “analizirati zahtjev Ukrajine”, prenosi briselski portal Euraktiv.
“Na nama kao Evropskoj uniji biće da djelujemo u skladu sa vremenom. Biće teško, znamo da u Evropi postoje različiti pogledi. Evropski savjet će morati ozbiljno da razmotri simbolički, politički i legitimni zahtjev Ukrajine. I moraćemo da načinimo odgovarajuće izbore na odlučan i jasan način”, kazao je Mišel.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, koji je govorio prije Mišela, apelovao je na EU “da dokaže da je uz Ukrajinu”, dan pošto je Kijev podnio zvaničan zahtjev za članstvo u Uniji.
“Borimo se za opstanak i to je najveća od svih motivacija, ali se borimo i da budemo ravnopravni članovi Evrope. Vjerujem da danas svima pokazujemo da smo upravo to. Dokazali smo, u najmanju ruku, da smo isti kao vi. Zato dokažite da ste uz nas, dokažite da nas nećete napustiti. Dokažite da ste zaista Evropljani i onda će život pobijediti smrt, a svjetlost tamu”, rekao je Zelenski putem video veze.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je na istoj sjednici da će odgovor na rusku invaziju Ukrajine odrediti budućnost međunarodnog sistema.
“Ukrajinski narod drži baklju slobode za sve nas. Oni pokazuju ogromnu hrabrost. Oni brane svoje živote. Ali oni se bore i za univerzalne vrijednosti i spremni su da umru za njih. Danas su EU i Ukrajina bliže nego ikada ranije. Pred nama je još dug put. Ali sigurna sam da niko ne može da sumnja da narod koji se tako hrabro zalaže za naše evropske vrijednosti pripada našoj evropskoj porodici”, kazala je Fon der Lajen.
Pozvala je na aktiviranje privremenog zaštitnog mehanizma za stotine hiljada Ukrajinaca koji bježe u druge evropske zemlje, navodeći da EU mora da im “obezbijedi siguran status i pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, i radu”.
Ukrajina je juče podnijela zvaničan zahtjev za članstvo u EU. Evropska komisija prvo mora da iznese mišljenje o tom zahtjevu i da ga predstavi Evropskom savjetu, ključnom tijelu Unije koje čine lideri 27 zemalja članica. Oni moraju jednoglasno da odobre davanje statusa kandidata, poslije čega slijede pristupni pregovori.
Ideja da se Ukrajini odobri status kandidata dobija sve veću podršku. Taj potez trenutno podržava 11 članica EU, među kojima su Hrvatska, Slovenija, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Poljska, Češka, Slovačka, Estonija, Letonija i Litvanija.
Međutim, zemlje Centralne i Istočne Evrope, koje su tradicionalno više naklonjene proširenju Unije, suočavaju se sa skepticizmom na Zapadu.
Ministarstvo spoljnih poslova Austrije navodi da će Beč podržati “brzo istraživanje načina za značajno produbljivanje postojećeg odnosa EU i Ukrajine, na primer, u oblasti energetike ili u vezi sa zajedničkim tržištem”.
Međutim, Ministarstvo u Beču ukazuje da “ubrzan ili momentalan” proces pristupanja “nije predviđen u sporazumima EU”.
“Moramo misliti i na sve kandidate za članstvo koji su godinama radili veoma naporno; trebalo bi da izbegavamo stvaranje dvije klase kandidata”, navode u austrijskom Ministarstvu.
Slični stavovi postoje i u drugim zapadnim prestonicama, koje strahuju da zemlje zapadnog Balkana, godinama zaglavljene u procesu pristupanja, neće dobro prihvatiti tu ideju, navodi Euraktiv.
Drugi pozivaju na alternativna rješenja. Neimenovani diplomata EU rekao je da je zahtjev Ukrajine “zapažen kao znak uvažavanja”, ali da bi proces morao da bude isti kao i za bilo koju drugu članicu Unije.