Piše: Ivan Trajković (balkans.aljazeera.net)
Američki predsednik Joe Biden je pod pravim baražom kritika poslednjih dana, kako od kongresmena i senatora iz obe partije, tako i od američkih medija, novinara, kao i šire javnosti. Povod je obaranje kineskog špijunskog balona. Do sada iz Bele kuće nisu obelodanjene praktično nikakve zvanične informacije o misiji kineske špijunske, niti o podacima koje je ona (potencijalno) prikupila.
Najglasniji su, očekivano, republikanci, koji navode da je ovo zapravo najveća povreda američkog suvereniteta još od događaja 11. septembra. Brojni vojni eksperti takođe traže od Bele kuće i Pentagona podatke koliko se ova letelica zapravo vremena nalazila u vazdušnom prostoru SAD-a, da li je ovo prvi ovakav slučaj, te koliko je ovakvih i sličnih letelica detektovano do sada.
Proteklog vikenda su oborene još tri, za sada „u potpunosti neidentifikovane“, letelice iznad Aljaske, dela kanadske teritorije Yukon te jezera Huron u saveznoj državi Montana.
„Američki građani ne treba da brinu, jer sasvim sigurno nisu u pitanju vanzemaljci“, izjavio je admiral John Kirby, portparol Nacionalnog veća sigurnosti SAD-a.
Ako nisu vanzemaljci, šta su zapravo ove letelice?
Tajni avioni velikih sila
Iako su najpoznatiji „nevidljivi“ avioni svakako američki F-117 „NightHawk“ i bombarder B-2 „Spirit“, postoji još čitav niz stealth letelica, od kojih su mnoge još uvek obavijene velom tajnosti. „Nevidljivost“ se zapravo odnosi na smanjeni radarski „odjek“ (radar cross-section).
Iako se na modernim radarskim sistemima zapravo može detektovati svaki objekt u vazduhu (čak i veliko jato ptica), avioni i dronovi sa stealth osobinama vraćaju „smanjeni odjek“, te tako izgledaju kao manji i sporiji avion ili čak kao greška u očitavanju.
Nemački laki radarski sistem TRML-2 ima kompjutersko „korigovanje grešaka“ kao i listu „poznatih meta“. Čak i kad je radarski otisak manji od očekivanog ili deluje kao greška, računar na osnovu drugih parametara, poput visine leta i putanje, može sa velikom sigurnošću da „pogodi“ o kojoj letelici je zapravo reč.
SPY-7, najnovija generacija aktivnih radara (AESA) američke kompanije Lockheed Martin ima „polarization diversity“ tehnologiju, što u praksi znači da sam sistem može da klasifikuje i identifikuje letelice u vazdušnom prostoru. SPY-7 je deo većeg radarskog sistema LRDR (Long Range Discrimination Radar), sa glavnim centrom u vazdušnoj bazi Clear na Aljasci, koja je pod upravom federalne agencije MDA (Missile Defense Agency, Agencija za raketnu odbranu).
Nevidljive (stealth) letelice su takođe manje vidljive za RGW oružja sa radarskim navođenjem. Uz ovo, nove generacije ovakvih letelica obično imaju i aktivno ometanje radara na zemlji (LPiR, Low Probability intercept Radar), poput onih u ruskim PVO sistemima S-400 i S-500.
Kako ih je moguće oboriti?
Sve američke stealth letelice danas su bazirane na tehnologijama eksperimentalnog Lockheed Martin „Have Blue“ koncepta sa kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina. „Have Blue“ koncept je razvio dizajn „dijamanta“ (diamond cross-section), koji je kasnije primenjen na F-117 „NightHawk“ lovcu-bombarderu. Takođe, „Have Blue“ je prvi imao i specijalnu boju koja je umanjivala i upijala radarske talase čak i do 30 odsto.
Iako su svi F-117 lovci imali ove tehnologije, i danas se u stručnim krugovima vode debate o tome kako je moguće da je jedan od njih oboren 1999. godine, za vreme NATO kampanje „Združeni odgovor“ u tadašnjoj SR Jugoslaviji (koja se, slučajno ili namerno, više od dve decenije pogrešno naziva „Milosrdni anđeo“, iako nikada nije postojala takva NATO misija). Jedini F-117 ikada oboren je bio pogođen jednom raketom (ispaljene su dve na cilj) „S-125 Neva“ ruske proizvodnje, koja je čak i u to vreme bila „muzejski primerak“ i poprilično zastarela.
Moderni naslednici F-117 i B-2 „Spirit“ su F-22 „Raptor“, te upravo predstavljeni B-21 „Raider“. „Raptor“ je možda i najkontroverzniji američki vojni avion do sada. Njegov razvoj je trajao sedam godina duže nego što je to bilo planirano, a budžet je više puta bio prekoračivan. Takođe, jedan F-22, u zavisnosti od opreme, košta od 138 do 150 miliona dolara, što ga čini i najskupljim standardnim lovačkim avionom. „Raptor“ je trenutno najmodernija stealth letelica u aktivnoj upotrebi u Vazduhoplovstvu SAD-a, a američki Kongres je još 2006. godine zabranio njegov izvoz i prodaju drugim zemljama. Ta zabrana je produžena 2010.
B-21 „Raider“ je najnoviji američki stealth bombarder velikog dometa. U upotrebu bi trebalo da uđe krajem ove i početkom sledeće godine, a obuka pilota i tehničara će, zbog izuzetne složenosti sistema, trajati sve do 2027. B-21 je unapređeni koncept „letećeg krila“ (flying wing), a njegovi konstruktori tvrde da ima čak 53 odsto manji „radarski presek“ nego njegov prethodnik B-2 „Spirit“. Sa punjenjem gorivom u vazduhu (air refueling) B-21 može u vazduhu da provede više od 24 sata, sa dometom od preko 4.000 kilometara, što u praksi znači da može da neprimećen bombarduje bilo koju tačku na planeti za samo par sati. Takođe, njegov borbeni učinak je jednak čitavoj eskadrili (šest do osam) standardnih lovaca-bombardera, poput F-16 „Block II“ i već pomenutog F-22.
Prošle godine je Australija, kao jedan od ključnih globalnih saveznika SAD-a, izrazila spremnost da kupi četiri B-21 „Raider“ u okviru nacionalne strategije „Australian Strategic Policy“.
Kineski i ruski odgovor
„Chengdu J-20“ (Jian-Erling, Moćni Zmaj) je trenutno jedini kineski stealth avion u upotrebi. Razvijen je u okviru programa J-XX Kineske narodno-oslobodilačke armije koji je trajao od 1992. do 2005. godine, pod kodnim imenom „Projekt 718“. Prvi let J-20 je imao 2011, a javnost ga je prvi put videla na aero-mitingu „Airshow China“ 2016. Avion ima domaći AESA radarski sistem KLJ-5 koji može da nezavisno prati do pet meta na zemlji ili u vazduhu. Pilot upravlja avionom uz pomoć velikog ekrana osetljivog na dodir, te holografskog sistema (HUD) koji projektuje informacije direktno na staklo i kacigu pilota. Takođe, u kacigi se nalazi i HMD sistem za izbor meta i aktivaciju oružja.
Zanimljivo je i da J-20 koristi ruske motore „AL-31FM2 Salyut“ proizvedene po licenci, a isti motori se nalaze i u ruskom „Sukhoi Su-57“. U ranim dvehiljaditim, američka avioštampa i pojedini stručnjaci su tvrdili da je razvoj „Chengdu J-20“ ubrzan zahvaljujući delovima krila i kokpita F-117 koji su u Kinu stigli nakon njegovog obaranja u SR Jugoslaviji, što nikada nije i zvanično dokazano.
„Sukhoi Su-57“ je jedini ruski stealth lovac-bombarder „pete plus“ generacije. Deo je dugog niza letelica dizajn biroa Sukhoi, koje se danas nalaze u naoružanju preko 70 zemalja, čak i nekih članica NATO-a. „Su-57“ je sačinjen od RAM materijala (radar absorbent material), zapravo „sendviča“ nekoliko naprednih staklo-plastika materijala, koji u zbiru daju daleko manji radarski presek. Ovo je napredniji koncept od američke „upijajuće boje“ koja se koristi i danas.
„Su-57“ može takođe i da upravlja izduvnim sistemom motora, što smanjuje toplotni otisak, i u kombinaciji sa RAM materijalom, ima čak 30 puta manji radarski otisak u odnosu na „standardne“ avione, poput „Sukhoi Su-27“ ili američkog F-16.
Koliko letjelica, toliko i pitanja
Čak četiri letelice su oborili američki vojni avioni i to unutar američkog vazdušnog prostora za samo 11 dana. Jedna je delimično identifikovana. Radilo se o kineskom izviđačkom balonu sa elektronikom za izviđanje i osmatranje (nazvanoj i LEO-satelit). Iako je američka mornarica (NAVY) prikupila većinu elektronskih delova, kao i sam balon iz voda blizu američke obale, američka i svetska javnost i dalje nemaju detalje ove „kineske misije“.
Što se tiče ostale tri letelice, one su i dalje obavijene misterijom. Jedan od kanadskih pilota koji je učestvovao u obaranju iznad Yukona naveo je da se radilo o „metalnom cilindru bez krila, a letelica nije imala vidljivi pogonski sistem“. Letelica oborena iznad jezera Huron je po svedočenju pilota bila „oktagonalnog oblika i metalnog izgleda“.
Admiral John Kirby iz Pentagona je naveo i da „nema informacije koje govore da su i ove letelice bile špijunske – poput balona – ali da to ne može ni da odbacimo“. Ono što je sasvim sigurno je da nisu u pitanju ni kineski ni ruski stealth avioni ili dronovi, barem ne oni do sada poznati.
U međuvremenu se očekivalo obraćanje naciji predsednika Bidena, ali je ono izostalo. Konzervativni analitičari, poput Seana Hannitya, navode da nisu „samo ove letelice nevidljive (stealth) već je i to predsednik“, nazivajući ga „Stealthy Joe“ (Nevidljivi Džo).