Turska nije zemlja rukometa, ali je Kastamonu, angažovanjem crnogorskih reprezentativki, pokazao odlučnost i spremnost da napravi velike stvari za promociju sporta i korak više u Evropi u najjačem klupskom takmičenju.
Od ranije je poznato da će golmanka Marina Rajčić, srednji bek Milena Raičević, krila Jovanka Radičević i Majda Mehmedović nositi dres najboljeg kluba iz Turske. Naše ”lavice” su već nekoliko dana u Turskoj (Raičević se ranije priključila ekipi), a prve utiske prenijela je Mehmedović.
– Klub ima velike ambicije, samim tim što su izrazili želju da igraju LŠ i što su pojačali redove. Pored nas, angažovali su strankinje na poziciji pivota i desnog beka. Mislim da žele da dovedu još jednu igračicu na poziciji beka. Definitivno ekipa ima veliku želju da se iskaže u Ligi šampiona. Vidim lijepu priču za Evropu, ali i vidim da se radi polako i smišljeno – kazala je Mehmedović.
Bivša kapitenka Budućnosti je neko ko je bukvalno od prvih profesionalnih koraka u ozbiljnoj priči oko osvajanja ili visokog plasmana. Odlazak u Tursku možda je malo iznenadio, a možda su i samo predrasude u pitanju.
– Ekipa je mlada, sedam godina postoji, ima mnogo prostora za napredak. Znam da se ništa ne dešava preko noći, a mi dobro znamo šta je sve potrebno da se dođe do cilja. Zato nas i čeka ogroman rad. Mi, koje smo došle iz Budućnosti, imamo dovoljno iskustva, smatram da smo maksimalno profesionalne i znamo kako se gradi priča. Daćemo sve od sebe da pomognemo ekipi na terenu i van terena.
Turska je zemlja fudbala, košarke… Nekoliko godina Turska je ulagala u projekat vaterpola… Kako u gradu gledaju na ovaj sport, i da li ima interesovanja i osjeća li se rukometna atmosfera?
– Za sada nemam realnu sliku, a ljudi iz kluba i djevojke su nas sačekali veoma srećni i poželjeli su nam lijepu dobrodošlicu. Mislim da su svi željni dobrog rada. Baš je euforično. Lično me raduje što su željni rada i napretka.
Mala crnogorska kolonija drži se zajedno. Stanuju svi u istoj zgradi, što olakšava.
– Velika je sreća što smo smo tu, nekako je i lakše i ljepše. Provodimo dosta vremena zajedno. Radimo i dosta, dnevno po dva treninga, tako da nijesmo imali vremena da vidimo neke stvari, upoznamo grad. Ali biće prilike i za to. Fokus je, naravno, da što prije dođemo do iste forme i prilagodimo jedna drugoj, novim saigračicama i treneru. Trenutno radimo na tome. Jovanka, Marina i ja smo došle sa Olimpijskih igara pa je naša forma bolja. U takmičarskom smo ritmu, a ostale se vraćaju i pripremaju za ono što slijedi. Čeka nas brzo turnir, pripremne utakmice, što je dobro. Jer, ovo je nova ekipa, radi se na pronalaženju novih akcija, slaganju odbrane… Zaista ima puno posla.
Liga šampiona kreće 10/11. septembra, turski klub debituje u izuzetnoj grupi.
– Vrijeme brzo prolazi ali, naravno, moje ambicije su uvijek velike ne volim da gubim.Treba postaviti cilj. Davati sve od sebe, biti fokusiran na zdravlje, prije svega, korona je i dalje među nama, što otežava sve, a samim tim je i neizvjesno. Nadam se da ćemo sve zdrave dočekati start Lige šampiona i tokom utakmica dizati formu. Ekipa nije za potcjenjivanje, potrudićemo se da budemo konkurentni. Ne mogu se očekivati preveliki rezultati, jer u našoj grupi su mnogo iskusnije ekipe, ali i u ovakvom rukometu svako svakoga može da pobijedi. Nisam tip koji se predaje, zato sam i ovdje.
Naše reprezentativke imale su kraću pauzu – iz jakih treninga i utakmica došle su u Tursku.
– Znali smo da će biti teško, jer smo posljednju godinu, možda i godinu i po radili sve za Olimpijske igre. Tijela su umorna, ali se nadam da će rad iza nas da nam pomogne. Lično se osjećam dobro, spremna sam, vjerujem da će moja forma biti dobra ove sezone.
Završene su OI, slegli su se utisci…
– Prije svega, ponosna sam na sebe zbog učešća na trećim Igrama. U ovom trenutku, sa ovom ekipom, prošli smo fenomenalno. Rezultat koji je napravljen u Tokiju je realna slika našeg rukometa i reprezentacije. Bilo je pozitivnih i negativnih stvari. Ima dosta materijala za analizu, mnogo mjesta za napredak. Sa ove tačke gledišta je glupo pričati ko nam je sve nedostajao, a svaka od nas koja je bila na Igrama dala je doprinos koliko je mogla u datom trenutku. San svakoga je medalja, ali moram biti realna da nijesmo bili konkurentni da se borimo za odličje. Imamo potencijal, prostora za napredak…. Sve u svemu, zadovoljna sam sa onim što smo postigli u Tokiju.