Saga oko dolaska Eloma Kođa Nijaveđija u Fudbalski klub Zeta trajala je čak osam mjeseci.
Transfer dvadeset dvogodišnjeg krilnog napadača najavljen je sredinom juna, na početku priprema za tekuću sezonu, ali se igrač koji je tokom pola godine u Rudaru ostavio dobar utisak (17 mečeva, tri pogotka) tada nije našao među prijavljenim igračima za kvalifikacije za Ligu Evrope, a nije igrao ni u prvom dijelu sezone Telekom 1. CFL.
Nije ga, potom, čak bilo ni tokom prvog mjeseca zimskih priprema.
Iz kluba sa ,,Trešnjice“ su konstantno ponavljali: ,,Čekamo ga“, objašnjavajući da je problem u papirologiji, uz neke nezvanične informacije da je Nijaveđi bio ,,zaglavljen“ negdje u ratnoj zoni u Africi.
U februaru, oko 10 dana pred start druge polusezone, reprezentativac Toga se konačno pojavio u Zeti i već u prvom zvaničnom meču našao u startnoj postavi.
“Zeta je najavila moj dolazak prošlog ljeta, ali postojale su određene komplikacije u vezi dobijanja crnogorske vize. To je jedini razlog zbog kojeg nijesam došao prije početka prvenstva”, rekao je Nijaveđi za Arenu.
Tek što je počeo da se uigrava sa ekipom, Nijaveđija su nefudbalski razlozi ponovo odvojili od terena. Poslije samo četiri kola u 2020, crnogorsko prvenstvo prekinuto je zbog virusa kovid-19.
“Skoro tri mjeseca bilo mi je potrebno da se prilagodim novoj ekipi. Na početku nije bilo lako, a tokom epidemije morao sam da iskoristim priliku da individualnim treninzima podignem nivo spreme, u čemu su mi pomogli i neki saigrači”, dodao je Nijaveđi.
U svakom njegovom dodiru sa loptom uočljiva je velika želja za dokazivanjem (umije i da pretjera sa driblinzima), a najbolji epilog jedne neobične epizode bio bi izlazak u Evropu.
Ovog puta sa Elomom Kođom u timu.
“Kad sam došao, Zeta je već bila među pet vodećih timova u ligi, što je veliki rezultat. Naporan rad nas može dovesti daleko. Bilježimo dobre rezultate, povratak šampionata smo obilježili pobjedama nad Rudarom i Grbljem, koje su nam dosta značile. Četiri kola smo bez poraza, četvrti smo na tabeli, moramo da nastavimo tim putem. Imamo kvalitetne igrače i veliku mogućnost da igramo u kvalifikacijama za Ligu Evrope”, optimista je Nijaveđi.
Internet ne nudi mnogo podataka o našem sagovorniku. Navodi se da je ponikao u lokalnoj akademiji čiji je naziv u originalu Planète Foot Lomé, te da je 2017. debitovao za seniorsku reprezentaciju Toga.
Rudar mu je bio prvi klub van domovine.
“Moji fudbalski počeci se slični onima kakve ima većina fudbalera. U startu je to bila samo zabava, ali sam brzo shvatio da je fudbal strast i način života. Počeo sam naporno da radim, nije uvijek bilo lako, ali uz Božju milost i pomoć privikao sam se na takav život. Znam da je mnogo posla predamnom, trudiću se da odgovorim izazovima na najbolji način”, ispričao je Nijaveđi.
Istakao je i da ne može da uporedi kvalitet Telekom 1. CFL i šampionata u njegovoj domovini, budući da se u tamošnjem fudbalu nije dugo zadržao.
“Prvenstvo u Togu je kvalitetno. Igra se lijep fudbal, kao i u Crnoj Gori”, prokomentarisao je Nijaveđi, kojem se dopada život u našoj državi.
“Koliko sam uspio da vidim, Crna Gora je prelijepa zemlja. Dopada mi se Podgorica, iako ne izlazim prečesto. Uglavnom provodim vrijeme sa prijateljima, to mi odgovara”.
Zeta je za mnoge igrače, među njima je bilo i stranaca, predstavljala odskočnu dasku ka većim klubovima i jačim ligama. Nijaveđi želi da ide tim putem.
“Moj cilj je da živim život fudbalera. U suštini, da uradim sve što mogu da budem najbolji na terenu i igram za velike klubove”, zaključio je jedan od tri stranca u Zetinom timu.
I ostala dva su sa afričkog kontinenta – Aleks Jamoa je iz Gane, Alfonso Denis Sopo iz Kameruna.