Piše: Nenad Kulačin (Al Jazeera Balkans)
Aleksandar Vučić je iz glavnog grada Mađarske najavio građanima Srbije da će u sledećih, najkasnije sedam meseci izaći na izbore. Namerno je izabrao inostranu scenu kako bi pokazao i javnosti van Srbije da je gospodar situacije u Srbiji da je jedan od retkih državnika u Evropi koji može sve ono što makar i pomisli.
Uporno ponavlja da će opozicija dobiti izbore, ali ne samo one koje želi – beogradske i lokalne, već i vanredne parlamentarne. Jasna je njegova želja da stranka, kojoj više nije zvanično šef, iskoristi još jednom njegovo ime za najbolji mogući rezultat, kako na republičkom nivou, tako i na lokalnom.
Nije tajna da je rejting predsednika država bitno drugačiji, viši od onoga dokle njegova stranka dobaci, i zato želi da obezbedi sve što je u njegovoj moći da se na oba nivoa zadrži apsolutna dominacija, pre svega njega samog, a onda i Srpske napredne stranke.
Stranačka disciplina
Prethodni vanredni parlamentarni izbori organizovani su početkom aprila prošle godine, i to uporedo sa redovnim izborima za grad Beograd, ali i predsedničkim izborima. Vučić ni tada nije dozvolio da lokalni izbori u Beogradu budu organizovani bez parlamentarnih, jer je računao na stranačku disciplinu koja će se sa predsedničkog nivoa preneti i na republički i lokalni nivo.
Bez obzira što je opozicija, u ukupnom skoru, imala više glasova na beogradskim izborima, bez ikakvih problema je uspeo da zadrži vlast u Beogradu. Tome mu je svakako doprinela i inferiorna opozicija, koja je i pored silnih nepravilnosti i izbornih krađa, poklekla na samom startu postizbornih radnji u glavnom gradu Srbije.
Pre formiranja nove gradske uprave u Beogradu, došlo je do susreta između predsednika Srbije i predsednika Stranke slobode i pravde i nekadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa na kojem je Vučić obećao nove beogradske izbore za šest meseci. I ovo obećanje je otišlo niz vetar, jer opozicija nikada nije dobila te izbore.
Kada je Srbija posle više od šest izbora konačno dobila novu Vladu, Vučić je njen rad oročio maksimalno na dve zime, a to se upravo poklapa sa idejom da u martu, aprilu sledeće godine budu održani vanredni parlamentarni i beogradski izbori, kao i redovni lokalni izbori.
Ne radi se, dakle, ni o kakvom ustupku opoziciji, koja inače i ne traži vanredne parlamentarne izbore, već o ispunjavanju zacrtanog plana i Vučićeve agende koja za cilj ima dugotrajan opstanak na vlasti SNS. Uz njegovo ime na svim glasačkim listićima, sav moguć i nemoguć izborni inženjering, poslušne medije i apsolutnu kontrolu nad čitavim basenom glasova onih koji rade u javnom sektoru, Vučić zna kako da pobedi.
Surdulica i Čajetina
Utisak je da će opozicija ponovo da nasedne na Vučićevu igru, bez obzira što je i dalje na snazi jasan stav da ni o kakvim izborima neće biti reči dok se ne ispune zahtevi sa protesta Srbija protiv nasilja. I u tako “jedinstvenoj” opoziciji ima stranaka i pojedinaca koji bi sutra izašli na beogradske izbore, ubeđeni u to da će SNS da izgubi vlast u glavnom gradu.
Važno je napomenuti da je SNS na vlasti u svakom gradu i opštini u Srbiji, sem u Surdulici i u Čajetini. Parlamentarna opozicija nema vlast u Srbiji ni na jednom nivou, izuzev možda u nekoj mesnoj zajednici, ali to je više na nivou incidenta.
Jasno je da izbora u jednom trenutku mora da bude. Postoje, uostalom i zakonske odredbe koje se moraju poštovati, ali pristajanje na vanredne parlamentarne jeste pristajanje na Vučićevu igru. Izlazak na takve izbore sa medijskom scenom, koja je tema aktuelnih protesta, predstavljaće još jedno “samoubistvo” opozicije.
Dobar deo naroda koji svih ovih meseci učestvuje u protestima veruje u politiku – prvo ispunjenje zahteva, pa izbori, ali i u konačno udruživanje opozicije koje bi se desilo kao posledica tih protesta. Jasno je da je nekoliko vrućih krompira u rukama opozicije, ali konačno je došlo vreme da i ona pokaže svoj karakter i istrajnost.
Vučić novim izborima ne rešava samo agendu prema sopstvenom narodu, već produžava agoniju i međunarodnoj zajednici. U predstojećoj izbornoj sezoni, ponovo će se na “sporedni kolosek” uparkirati priča o Kosovu, kao i o uvođenju sankcija Rusiji. Još jedno višemesečno odlaganje, a onda još dodatnih šest meseci dok se Vučić ne smiluje da formira novu Vladu.
Uzavrelo na Kosovu i u BiH
Izborna kampanja u Srbiji je dodatna prilika da se teškim rečima udari i po susedima Srbije u dokazivanju ko je veći rodoljub i patriota ne bi li se sakupio još po neki nacionalni glas. Jasno je se retorika zaoštrava, a sve to nikako ne donosi boljitak bilo kome. Ovo je naročito bitno kada znamo kakva je uzavrela situacija na Kosovu, ali i u Bosni i Hercegovini.
Vanredni izbori nisu potrebni nikome sem Vučiću kako bi ojačao vlast u susret 2027. godini kada mu ističe drugi, a ujedno i poslednji mandat na mestu predsednika Srbije. Majstor manipulacije i političkih igara računa na svoju nepobedivost i ništa neće prepustiti slučaju.
Zato i ne želi da ispuni zahteve sa protesta Srbija protiv nasilja, jer zna da bi bez, primera radi, Pinka, Hepija, te Informera i ostalih tabloida u punom kapacitetu, mogao da izgubi neke od poluga vlasti. Lopta je sada u dvorištu srpske opozicije i od njenih politikih odluka zavisi mnogo toga.
Činjenica je da od onog trenutka kada nadležni budu raspisali nove izbore, kreću radnje za prijavu kandidata i lista. Od tada prioriteti političkih stranaka neće više biti protesti i zahtevi, već izborna kampanja.
Svaka cast Gospodine! Respekt!