Piše: Nenad Kulačin
Da se odmah razumemo, odgovor na pitanje iz naslova je – apsolutno NE! Srećom, pre svega po sebe i pored istrajnosti i ispravnosti, Aida Ćorović, aktivistkinja iz Beograda, nije otišla na odsluženje kazne zatvora. Tu kaznu, kao što je poznato, ona je “zaslužila” time što je bacala jaja na mural posvećen Ratku Mladiću na jednoj zgradi u Beogradu. Novac je sakupljen, a kazna plaćena.
Za normalne ljude, ova priča nije jedna od onih besmislenih rasprava šta je starije, kokoška ili jaje. Pitanje pre pitanja kazne za Ćorović jeste odakle uopšte mural sa Mladićem u sred Beograda. I nije jedini u Beogradu, a ni u ostalim gradovima širom Srbije. Jedan deo ovog problema, mnogo nebitniji, je komunalno. Prema propisima, niko ne bi smeo da koristi zajedničku imovinu bez dozvole Skupštine stanara za bilo kakav mural. Ako je neko nacrtao mural bez dozvole, onda bi inspekcije to morale da evidentiraju i da organizuju uklanjanje spornog murala. Grad Beograd nikada nije doneo takvu odluku kada je u pitanju Mladić. I ne mora da znači da nije hteo, verovatno nije smeo. I tu dolazimo do mnogo bitnijeg dela problema, a on je politički.
Od trenutka kada su se povampirile devedesete godine u Srbiji, sasvim je bilo očekivano da načelnik Vojske Republike Srpske, ujedno i pravosnažno osuđen ratni zločinac pred Međunarodnim sudom za zločine počinjene tokom rata na teritoriji bivše Jugoslavija, postane heroj i dobije murale širom Srbije. Još nijedna ulica ili škola nije ponela njegovo ime, ali s obzirom na ponašanje i karakter aktuelne vlasti u Srbiji ni to nije isključeno.
Svaki narod ima pravo da bude u zabludi, da veruje u sopstvene laži, da potpadne pod uticaj mitomanije, ali od toga nema nikakve koristi. Šta znači severnokorejskom narodu to što stvarno veruju da su pobedili Brazil na nekom svetskom kupu u fudbalu i tako postali prvaci sveta. Oni, ipak, nisu prvaci sveta.
U današnjoj Srbiji, u zatvor idu ljudi poput Aide
Srpska vlast svakim svojim korakom Srbiju zakopava dublje u prošlost. Pravi se luda kada god se pojavi mural sa Mladićevim likom, a sama je priznala formiranje suda u Hagu i u Skupštini prihvatila presude koje je taj sud doneo. Ako joj je mrsko da uklanja murale posvećene njemu, onda najmanje što bi mogla da učini jeste da uklanja ljude koji se protiv tih murala bore, pa i jajima. Nije Ćorović novčano kažnjena zato što je nekim jajetom možda pogodila pripadnika policije, ili prilikom izbačaja slučajno zakačila predstavnike države. Ona je kažnjena zato što se drznula da oskrnavi Mladićev lik čiji kult ova vlast odavno neguje.
U današnjoj Srbiji, u zatvor idu ljudi poput Aide. Nedavno je u zatvor poslat i čovek od 70 i kusur godina zato što je tokom novogodišnjih praznika sa terase bacio petardu na ulicu. Taj čovek iz zatvora nije izašao živ, zato što je podlegao povredama koje su mu naneli klinci iz ćelije. Nesrećnog čoveka su danima silovali drškom od metle i napravili mu povrede koje su dovele do unutrašnjeg krvarenja i smrti. I o tome se ćutalo danima. Taj starac je morao da ide u zatvor zato što nije uplatio kaznu od 30.000 dinara.
Ko zna šta bi se i da li bi se nešto slično desilo i Ćorović koja je “bacala jaja na Mladića”. Srbija je, na žalost, danas takva država da i na taj način moramo da razmišljamo. Pitanje je dana kada ćemo dobiti nekog srpskog Navaljnog. E, zato taj Mladić nije dostojan da bilo ko zbog njega ide u zatvor.
Sve se na kraju svede na politiku
Zatvori u Srbiji su puni ljudi sličnih pomenutom starcu, ali zato nema onih koji bi stvarno trebalo da budu iza rešetaka. Najzvučniji od njih je neformalni vođa kosovskih Srba Milan Radoičić. Za njim je Interpol raspisao poternicu zbog Banjske. U toj akciju, koju je vlast u Srbiji okarakterisala kao vapaj za slobodom, poginuo je jedan kosovski policajac i tri Srbina sa Kosova. Radoičić nije uhapšen zbog toga, niti je objasnio kako je to mislio da odbrani srpski narod na Kosovu sa ukupno 13 naoružanih civila. Umesto da je u zatvoru zbog smrti tih ljudi, on uživa u Beogradu i sedi po beogradskim kafanama. Poslednji put je uslikan sa ambasadorom Srbije u SAD Markom Đurićem.
Kum predsednika Srbije Nikola Petrović pijan je i drogiran kokainom izazvao saobraćajni udes u kojem su dve žene povređene, srećom, lakše. Ne da nije uhapšen, nego činjenica da mu je kokain pronađen u urinu nije relevantan za bilo kakvo pravno gonjenje. Šta tek reći za sinove, takođe jednog od predsednikovih kumova Petra Panića koji su pobegli iz zemlje, jer ih je policija jurila zbog njihove umešanosti u lanac prostitucije.
Ovih nekoliko primera jasno govore o tome u kom pravcu Srbija srlja. Nema tu ni E od Evrope. Sve se, pa i zatvor, na kraju svede na politiku, a politika je takva da se sve više tone u diktaturu. Da nije tako, Ćorović se nikada ne bi našla pred sudom zbog bačenih jaja na mural. Ne bi nikada tih jaja ni bilo, jer država ne bi dozvolila da bilo ko i u bilo čije ime crta murale. Ako postoji Zakon, on postoji za sve. Ne može za jaja i petarde više da vredi.
Tako je
Bravo.