Srbija porazom uveličala Putinovu pobjedu

Piše: Nenad Kulačin

Zvanični Beograd nepogrešivo koristi svaku priliku da gurne prst u oko međunarodnoj zajednici, pravdajući se kako vlast vodi nezavisnu, slobodnu i suverenu politiku. I to sve u zemlji u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu. Jedan u nizu takvih primera je sportski – susret fudbalskih reprezentacija Rusije i Srbije u Moskvi te Crvene zvezde i Zenita iz Sankt Peterburga u Beogradu.

Fudbalski savez Srbije je iskoristio ligašku pauzu da od toliko evropskih i svetskih reprezentacija izabere baš rusku, ekipu koja je već dve godine van međunarodnog fudbala zbog rata u Ukrajini, kako bi se uigravala pred Evropsko prvenstvo u fudbalu, koje se održava u junu i julu u Nemačkoj.

Baš je, eto, Srbija morala da odigra sa Rusijom. Nijedna druga reprezentacija nije bila u opciji, niti su Rusi hteli da ugoste bilo koga sem Srbije. Verovatno bi to mogla da bude i Belorusija, Kina ili Severna Koreja, ali je i Rusiji značilo da u Moskvu dovedu jednu ekipu koja će biti na EP i kojoj će, pri tom, moći da napune mrežu. Tako je Srbija dobila dupli šamar – prezir zbog tog gostovanja i poniženje u vidu rezultata od 4:0 za Ruse.

Selektor Srbije Dragan Stojković Piksi je tek priča za sebe. On je rekao da ga rezultati prijateljskih utakmica ne zanimaju, da jesu izgubili, ali da nisu poraženi. Ko je gledao, mogao je da vidi samo poniženje na stadionu moskovskog Dinama.

Za divno čudo, ova utakmice je pravi plezir Rusiji, jer je odigrana neposredno po objavljivanju izbornih rezultata na predsedničkim izborima na kojima je Vladimir Putin pobedio sa gotovo 90 odsto glasova. Srbija je jedina zemlja iz Evrope čiji je predsednik čestitao pobedu na tim, kako smo jednom na ovim stranicama napisali – neizborima. Putin je dobio lepu čestitku od Srbije – poraz 0:4.

Čelična veza

I sve je bilo praznično. Himne su pevale posebne zvanice, a početni udarac je izveo srpsko-ruski glumac Miloš Biković. On je nedavno izgubio ulogu u jednoj holivudskoj hit-seriji upravo zbog svog odnosa prema Rusiji. Specijalni gost na ovoj utakmici je bio ministar inostranih poslova Srbije Ivice Dačić, koji je sedeo u loži sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovim. Na tribinama se našao još jedan specijalan gost, a to je bio stariji sin predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je, kako je to pojasnio njegov otac, naravno navijao za – Srbiju.

Čelična veza, a možemo slobodno da kažemo i, u najmanju ruku, fudbalski savez dve države potvrđen je nekoliko dana kasnije, u Beogradu, gde su u prijateljskom meču snage odmerila dva tima koja sponzoriše ruski Gazprom – Crvena zvezda i Zenit. Da je u Srbiji sve politika, pa i fudbal, potvrdili su navijači Crvene zvezde, koji su usred Evrope podržali svoju rusku braću, ne samo u fudbalu, nego i u pohodu na Ukrajinu, tako što su upalili baklje na severnoj tribini u obliku latiničnog slova Z koji predstavlja simbol, kako to Rusi vole da kažu, specijalne vojne operacije.

Sva ta ljubav koji veći deo Srbije gaji ka Putinu i njegovoj Rusiji, nije bilo dovoljno iskazati u ta dva prijateljska fudbalska meča, već je moralo da se upali i to čuveno slovo Z. Ako neko ima zabludu da je ta akcija protekla bez saznanja vlasti, grdno se vara. Vlast koja daje državne poslove vođama navijača Crvene zvezde, na taj način i upravlja njima, sigurno je znala, ako ne i inicirala taj potez. Zato se na stadionima i u halama gde igra Crvena zvezda nikada neće čuti skandiranje protiv predsednika Srbije.

Hajka protiv Evropske unije

Kako se ne zapitati čemu sve ovo? Mesecima se, odmah posle izbora 17. decembra, u Srbiji vodi neviđena hajka protiv Evropske unije i pojedinih njenih članica i to zato što je vlast uhvaćena u izbornoj krađi. Nema uvrede koju najviši nosioci vlasti u Srbiji nisu uputili evropskim posmatračima i parlamentarcima. Vučić je obećao krajem prošle godine da će do pravoslavnog Božića, 7. januara, objaviti dokaze o umešanosti jedne velike i važne evropske zemlje u izborni proces u Srbiji. Evo, stigosmo i do Uskrsa, te dokaze nije saopštio.

U takvoj, antievropskoj atmosferi fudbalsku reprezentacija Srbije hrli u Moskvu, a Beograd dočekuje Zenit. Sport ne bi trebalo da zavisi od politike, po bilo kojem pitanju, ali ovo što radi vlast u Srbiji je neprihvatljivo ponašanje koje za cilj ima distanciranje od EU i stvaranje čvršćih veza sa Rusijom. Mnogi sledbenici vlasti u Beogradu veruju da će upravo Rusi da pomognu da se “srpska vojska na Kosovo vrati”. To su opasne stvari, a ništa drugo i ne možemo da očekujemo od onih koji su crtali granice “velike Srbije”.

Koliko je njima stalo do Evrope i modernog sveta jasno je svakome ko vidi šta se danas dešava u Srbiji. Dok cela Srbija bdi nad sudbinom nestale dvogodišnje devojčice u Boru, Vučić po društvenim mrežama kači slike sa svojim sinom koji je uspeo da se vrati iz Moskve živ i zdrav, pošto je malo produžio boravak i bio u ruskom glavnom gradu u vreme terorističkog napada. Iste večeri je objavio još i to da se Srbija nalazi pod neviđenim pritiscima, da nikada nije bilo teže, da hoće da uzmu slobodu i suverenitet, ali da će Srbija da pobedi. Nije samo napisao sa Rusima ili ne. Bilo bi sasvim u redu posle 4:0 za njih da malo pomognu srpskoj braći – barem sada kada im je najteže.

Al Jazeera Balkans