Pohvale kolonijalnom upravitelju

Piše: Miloš Perović (antibarbarus.net)

Odjeci oproštajne posete nemačke kancelarke Merkel Srbiji mogu se svesti u naslov ovog članka.

Kolonijalni upravitelj je bio uobičajeno servilan kada su u pitanju susreti sa najvišim političkim predstavnicima imperijalnih sila. Kao kakav dobar đak, kolonijalni upravitelj je okitio dva najveća grada kolonije nemačkim zastavama. Baš kao što je nedavno ekipa njegovih noćnih molera“okitila” neposlušno mu novosadsko naselje Liman srpskim trobojkama kako bi uterala strah lokalnom stanovništvu čiji su vanstranački, nezavisni kandidati potukli kandidate partije kolonijalnog upravitelja na izborima za mesne zajednice.

Tako se nastavlja dvostruka igra srbijanskog velmože – dok kod kuće i na prostoru bivše Jugoslavije bilduje četništvo, boji gradske kvartove i susedne zemlje srpskim trobojkama, helikopterski ustoličuje predstavnike Srpske crkve tamo gde ih narod neće, susednu Crnu Goru dovodi na prag građanskog rata i stvara “Srpski svet”, dotle u inostranstvu igra ulogu servilnog sluge koji je imperijalnim silama u potpunosti otvorio zemlju za “direktne strane investicije” i besomučnu eksploataciju radne snage i prirodnih resursa.

Stoga ga je odlazeća kancelarka pohvalila, dala mu poslasticu i pomazila po njušci, kao što svaki gazda pomazi umiljatog kućnog ljubimca. Da bi otklonila svaku sumnju u uzroke ove ljubavi, govoreći o nalazištima rude litijuma koja je neophodna za proizvodnju baterija za električne automobile na kojima uveliko radi nemački gigant Volkswagen, kancelarka je naglasila: “Srbija tu ima nešto što zaista vredi . Naravno, postoji zabrinutost da li će se eksploatacija vrštiti u skladu sa ekološkim standardima. EU ima dobre standarde održivosti. Nije samo reč o nemačkim interesima, to je pitanje kojim će se baviti države članice EU, jer je očuvanje životne sredine u Evropi zaista važno pitanje”.

Što se tiče pitanja Kosova, suprotno tvrdnjama srbijanske opozicije da je trenutni kolonijalni upravitelj postavljen na ovu poziciju upravo da bi potpisao priznanje ove države, kancelarka je najavila da će se ovo pitanje odugovlačiti u nedogled – “Neka pitanja će se rešiti na kraju procesa. Svako zna da nisu sve države članice priznale kosovsku nezavisnost. Pitanje se mora rešiti da bi sadašnje države članice EU potvrdno odgovorile o pitanju procesa pristupanja EU. Nema smisla razgovati o kraju nekog procesa pre nego što se ne reše drugi problemi”, kazala je Merkel.

Zato je sledeća stanica njene balkanske turneje Tirana. Jer upravo na osovini Beograd – Tirana kancelarka je zasnovala svoju balkansku politiku, planirajući da zadovolji apetite oba velikodržavna projekta na Balkanu koji će zauzvrat bespogovorno ispunjavati imperijalne interese Nemačke u ovom regionu. U tom svetlu treba posmatrati projekat“Otvorenog Balkana” (Open Balkans) čiji su inicijatori upravo srbijanski i albanski kolonijalni upravitelji Vučić i Rama. Svrha ovog projekta je da istovremeno bude bedni supstrat članstvu u Evropskoj uniji i zadovolji apetite srpskog i albanskog nacionalizma u regionu bivše Jugoslavije.

Premda je režim kolonijalnog upravitelja Srbije dobro ugazio u otvoreno fašističku fazu, dovodeći višedecenijsku vladavinu ideologije velikosrpstva do metastaze, od liberalne upraviteljke imperijalnog centra on kontinuirano dobija otvorenu podršku. Tome je tako jer je ideologija velikosrpstva najbolje sredstvo za obezbeđivanje imperijalnih interesa centralnih zemalja kapitalizma na Balkanu.

Prvo, jer je uspela da u krvi razbije socijalističku Jugoslaviju koja je, za razliku od svih država nastalih njenim nestankom, do stupanja u dužnički odnos prema međunarodnim finansijskim institucijama bila nezavisna država koja je vodila samostalnu spoljnu politiku.

Drugo, jer obezbeđuje nedostojne uslove života i materijalnu bedu svojim građanima koje pretvara u jeftinu radnu snagu za multinacionalne korporacije i pogodno tlo za “direktne strane investicije”, odnosno subvencionisanje ovih subjekata javnim finansijama. Njegovim se kontinuiranim delovanjem prirodni resursi ove regije daju u bescenje najkrupnijem internacionalnom kapitalu.

I treće, jer garantuje trajno nestabilan region pogodan za “proksi” ratovanje, odnosno obračune imperijalnih sila preko trećih država u vremenu kada je nemoguć njihov međusobni obračun konvencionalnim naoružanjem.

Stoga ne treba imati dileme – iz rakursa imperijalnih interesa je kolonijalni upravitelj Srbije savršen čovek za ulogu koju obavlja. Sociopatski karakter njegove ličnosti i fašistička narav njegove vladavine u tom smislu ne predstavljaju nikakav problem. Naprotiv.