Piše: Nenad Kulačin (Al Jazeera Balkans)
Četiri meseca traje borba građana Srbije protiv nasilja, a kao rezultat tih protesta građani Srbije će, po svoj prilici, u decembru ponovo na izbore. Opozicija traži vanredne parlamentarne i vanredne izbore za Beograd. Čeka se odluka čoveka koji odlučuje o svemu u Srbiji – Aleksandra Vučića.
Dugo najavljivana radikalizacija, ili barem konkretizacija, protesta u Srbiji svedena je ovih dana na blokadu rada Skupštine Srbije i na zahtev za vanrednim parlamentarnim i beogradskim izborima. Kada je Srbija krenula u proteste protiv nasilja, a povodom zločina u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i u selima u okolini Mladenovca i Smedereva, priča je bila skroz drugačija. Izbore je pominjao Vučić, a opozicija je tvrdila da nema nikakvih izbora dok se ne ispune zahtevi sa protesta “Srbija protiv nasilja”.
Kao da su svi zaboravili zločine u maju
A onda je došlo otrežnjenje i pomirenje sa time da vlast ne želi da ispuni zahteve sa protesta i opoziciji jedino ostaje da izađe na parlamentarne izbore, pobedi na njima i onda ona sprovede, odnosno ispuni zahteve sa protesta. Kako opozicija misli da pobedi na tim izborima, za sada se ne zna, ali je činjenica da nijedan stub Vučićeve vlasti nije uzdrman, već možemo slobodno da kažemo da je ojačan. Da ne govorimo o tome da su izgleda svi zaboravili na 3. i 4. maj, kada su se desili nezapamćeni zločini u Srbiji i da o izborima niko nije ni reč rekao.
Protesti “Srbija protiv nasilja” ubrzo su počeli da liče na proteste 1 od 5 pet miliona tokom 2019. godine. Okupljanja jednom nedeljno, prvo u Beogradu, pa onda i u ostalim gradovima. Na prvim protestima učestvovao je veliki broj ljudi, a onda je krenulo višemesečno “mučenje” i na kraju su ti protesti ugašeni. Ni tada, a ni tokom aktuelnih protesta, niko iz opozicije se nikada nije obratio građanima koji su protestovali. I još važniji podatak – ni tada, a ni sada, vlast, odnosno Vučić, nije usvojila nijedan zahtev opozicije.
Nesalomivost Vučića je takva da je na kraju opozicija došla na njegov teren sa zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima, koje je on predlagao još na početku protesta Srbija protiv nasilja. Jedna od retkih pobeda opozicije zabeležena je ovog leta, kada su narodni poslanici uspeli da “izbace” sa skupštinskog zasedanja jednog ministra koji je dan ranije uvredio sve građane Srbije koji nemaju decu. I – to je to. Možda je opozicija uspela još neku sitnu pobedu da ostvari, ali teško je setiti se toga.
Vučić uveliko pravi svoje kalkulacije
Ima jedna stvar gde opozicija još može da sačuva čast i pokaže da je istrajna barem u nekom od mnogobrojnih izrečenih stavova. Ona sada zahteva parlamentarne izbore koje Vučić neće izgubiti, jer je sva moć u njegovim rukama. Kada tu moć udruži sa svojim izbornim inženjeringom, jedino čemu srpska opozicija može da se nada jeste da poveća brojno stanje u parlamentu. Ujedno traži obećane vanredne izbore u Beogradu. Ako istraje u tome, izlazak na izbore u decembru opozicija može da stavi pod stavku uspeha.
Vučić, međutim, ne sedi skršenih ruku i uveliko pravi svoje kalkulacije. On ne želi da vanredne parlamentarne izbore razdvoji od predstojećih redovnih pokrajinskih i lokalnih izbora. Prema nezvaničnim informacija, Srpska napredna stranka, ako bude odlučila da objedini sve izbore, što opoziciji ne ide u prilog, za njih će se izboriti tako što će svi predsednici opština i gradonačelnici u Srbiji da podnesu ostavke, kao i čelnici vlasti u Vojvodini. Tako će opšti izbori postati mogući.
Opoziciji ne odgovaraju opšti izbori, jer će se u svakom gradu i opštini boriti protiv Vučića, s obzirom da se SNS ne odriče njegovog imena kao nosioca svih listi. S druge strane, opozicija nema kapacitet da se organizaciono suprotstavi Vučiću na opštim izborima i zato insistira na odvojenim izborima.
I u najtežim uslovima je moguće pobijediti
Sada je potpuno jasno da su protesti “Srbija protiv nasilja” pred krajem, da je ostala neiskorišćena ogromna energija građana Srbije koji su se stvarno i iskreno okupili oko ideje koja je za cilj imala suzbijanje nasilja koju vlast sprovodi putem medija i institucija. Onog trenutka kada vlast bude odlučila da se ide na izbore, protesti će i formalno prestati, jer će stranke krenuti u predizborne radnje i neće imati vremena da se bave bilo čime sem kampanjom.
Opozicija je mnogo grešila svih ovih godina, ali sada ima šansu da konačno pokaže karakter. Dok poziva narod na sabornost i zajedništvo, ona mora da se ujedini, formira jedinstveni blok protiv vlasti i pošalje snažni poruku biračima. Ima vremena do novih izbora, ali nema više vremena za greške. Ispunila je sve bonuse. Trenutak je za ozbiljnu borbu, za koju se odlučila, a to su izbori takvi kakvi su. Svima je jasno da će to biti nefer, neslobodni i nedemokratski izbori, ali opozicija ubeđuje narod da je i u takvim uslovima moguće pobediti. Mnogi misle da je nemoguće, ali dani, nedelje i meseci koji su pred nama mnogo toga mogu da promene, ako bude bilo pameti.
Svaka cast Gospodine! Respekt!