Pravljenje postizborne koalicije koja će voditi novoj stabilnoj vladi u Crnoj Gori će biti teško, a ostanak zemlje na evropskom putu će zavisiti od više faktora, ocjenjuje Ivana Stradner, naučna saradnica u Fondaciji za Zaštitu Demokratija u Vašingtonu.
O zainteresovanosti zapada za novu vladu Crne Gore, Stradner u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da Vašington trenutno gleda na Zapadni Balkan kroz prizmu rata u Ukrajini, te da im je cilj da spriječe Moskvu da ga destabiliše.
Smatra i da predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću odgovara nestabilna Crna Gora kako bi mogao preko SPC da eskalira, pa smiruje situaciju, čime postavlja sebe kao regionalnog medijatora u očima Zapada.
Ovi vanredni parlamentarni izbori su među najvažnijim izborima u Crnoj Gori u poslednjih nekoliko godina i taj voz se ne smije propustiti, kaže Stradner.
RSE: “Pokret Evropa sad” (PES) je očekivano dobro prošla na ovim izborima. Za godinu dana o osnivanja, osvojili su lokalne izbore u glavnom gradu, a njihov kandidat i predsjedničke izbore. Kako tumačite njihov uspjeh?
Stradner: Njihov uspjeh je bio očekivan jer su svoju kampanju napravili na ekonomiji i na boljem životnom standardu. Crna Gora je već dugo polarizovana i dosta su ljudi iscrpljeni temama koje se tiču nacionalnog identiteta, oni traže neku novu budućnost za svoju zemlju.
Milo Đukanović je gotovo tri decenije bio na vlasti i prirodno je da narod želi nešto novo, a to šta “Pokret Evropa Sad” može da donese će se tek vidjeti; previše je rano o tome govoriti, posebno imajući u vidu previranja unutar samog pokreta između čelnika tog pokreta – Jakova Milatovića i Milojka Spajića.
RSE: Slijede neizvjesni pregovori partija o postizbornim koalicijama, no njihovi odnosi su ozbiljno narušeni u finišu kampanje. Koliko će biti teško napraviti stabilnu vladu koja bi pokrenula praktično zaustavljene evropske integracije?
Stradner:: Vjerujem da će biti veoma teško napraviti koaliciju u ovom momentu. Ne samo da postoji neslaganje unutar “Pokreta Evropa sad”, već i pitanje gdje će u toj formuli pravljenja vlade biti DPS i URA, posebno jer je Spajić jasno rekao da sa njima nema koalicije.
Sa druge strane, prosrpske i proruske strukture iz bivšeg Demokratskog fronta nemaju podršku zapada.
Imajući u vidu takvu situaciju, loše je da Crna Gora ima politički status quo koji će samo dovesti do usporenja evropskih integracija, što je veliki poklon Beogradu i Moskvi.
Ovo će biti veliki test, i bez pretjerivanja kažem da su ovo jedni od najvažnijih izbora za budućnost Crne Gore.
RSE: Aferom koja je izbila nekoliko dana pred izbore je južnokorejski “kralj kriptovaluta” Do Kvon doveden u vezu sa čelnikom PES Milojkom Spajićem, koji je slovio kao najizgledniji budući premijer. Ta afera je dodatno zakomplikovala predizbornu političku scenu, može li i postizbornu?
Stradner: Naravno. Ova afera nije završena, tek je počela i ja verujem da će od ishoda ove afere zavisiti nova vlada. Trenutno ne postoji dovoljno podataka o ovoj aferi, ali ma u kom pravcu bude išla, imaće uticaj na Pokret Evropa sad koji već unutar sebe ima raskole.
RSE: Očekujete li da Crna Gora ostane na istom spoljno-političkom kursu, i od čega će to zavisiti?
Stradner: Ovi izbori su izuzetno bitni za budućnost Crne Gore. Svi na velika vrata pričaju o Evropskoj uniji i procesu integracija. Demokratiju i slobode ne treba nikada uzeti zdravo za gotovo. Novi predsjednik Crne Gore Jakov Milatović je jasno rekao da će Crna Gora ostati na evropskom i putu i biti NATO partner. Ali, to će zavisiti od mnogo faktora.
Prije svega, taj put će zavisiti od rata u Ukrajini kako se bude odvijao. Trenutno, Rusija nema dovoljno kapaciteta da destabilizuje Balkan na način na koji je to planirala prije februara 2022, ali i dalje ima svoje igrače u Crnoj Gori koji igraju moskovsku igru.
Još važnije, baš kao što Putin ne želi demokratsku i slobodnu Ukrajinu, tako i predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne želi da u svom okruženju ima demokratske zemlje, jer će onda i njegovo glasačko tijelo da to zahtijeva od njega.
Ne treba se zavaravati da Vučić želi Srbiju u Evropskoj uniji, jer bilo kakav uređen sistem ne odgovara njegovim političkim ambicijama.
Vučiću nestabilna Crna Gora odgovara kako bi mogao preko Srpske pravoslavne crkve da uvijek eskalira situaciju i onda je deeskalira, sebe postavi kao regionalnog medijatora u očima zapada i faktora stabilnosti, i to koristi kao čip za pregovaranje sa Zapadom.
Taj scenario smo već vidjeli ranije, ne samo u Crnoj Gori, već i u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
Globalna spoljna politika je veoma kompleksna, pa samim tim i regionalna politika nije ništa bolja. Ne može se Crna Gora posmatrati odvojeno od toga.
RSE: Koliko je zapad, uključujući SAD, zainteresovan za to kakva će biti nova vlast u Crnoj Gori? Do sada su bili eksplicitni da Demokratski front nije poželjan faktor. Ta prosrpska i proruska koalicija je pred izbore rasformirana, a njeni čelnici su oformili nove koalicije.
Stradner: Kada kažemo zapad, moramo da preciziramo o kome govorimo na zapadu. SAD imaju mnogo veće prioritete u spoljnoj politici nego Zapadni Balkan.
Vašington gleda na Zapadni Balkan kroz prizmu u Ukrajini.
Jedan od ciljeva im je da spriječe Putina da otvori drugi front i destabiliše Moldaviju, Gruziju, pa tako i Zapadni Balkan. Takođe, SAD hoće da pokažu Rusiji da nije kredibilni partner i da se Putinovi saveznici okreću ka Zapadu.
Pogledajte dobro situaciju vezano za Jermeniju i Azerbejdžan i njihov konflikt vezano za oblast Nagorno-Karabah.
Kada je Jermenija prošle godine zamolila Rusiju da pomogne u sukobu sa Azerbejdžanom putem “Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbjednosti” čiji je član, Putin nije pomogao svom savezniku. Trenutno SAD pomaže da se sredi situacija vezano za Nagorno-Karabah.
SAD se nadaju da može sličnu strategiju i na Balkanu da primijeni tako što će Srbiju i pro-ruske faktore odvojiti od Moskve. To je cilj dostojan divljenja, ali metodologija Vašingtona je pogrešna.
SAD čine sve da udovolje Vučiću kako se ne bi približio Putinu. Ali, u Vučićevom vrjednosnom sistemu ljubaznost je slabost. On ne smije da kaže “njet” Putinu i nastavlja da igra svoju igru balansiranja.
Tako da ne treba da se čudimo zašto Zapadu ne odgovaraju članovi iz Demokratskog fronta, ali sa druge strane, oni su bitni Srbiji kao čip za pregovaranje.
EU bi voljela da vidi Crnu Goru bližu Evropi, ali za to je potrebno ne samo da ponudi šargarepe već i štapove, za što ne postoji apetit u Briselu. To Moskva i Beograd dobro znaju, i igraju na duge staze.
Zapad kao alternativu vidi Otvoreni Balkan. Ta ideja u teoriji je dobra – ko još ne želi otvoreno tržište, ali u praksi je drugačije. U toj strukturi manje zemlje poput Crne Gore, Kosova ili BiH ne bi bile ravnopravne u odnosu na Srbiju.
Takođe, Otvoreni Balkan ne smije da bude alternativa Evropskoj uniji – puno članstvo treba da je glavni cilj, ali trenutno Beogradu EU ne odgovara, a Otvoreni Balkan služi Vučiću samo za kupovinu vremena.
Što se tiče Velike Britanije, ona se pokazala kao lider u Evropi za bezbjednost koja disciplinuje Moskvu i razumije veoma dobro bezbjednosnu situaciju, ali nisu u EU da mogu da ponude Zapadnom Balkanu nešto konkretno, a i ne djeluje mi da London želi da se suprotstavi američkoj politici na Balkanu.
RSE: Očekujete li nezvanični uticaj stranih faktora na proces formiranja vlasti? Na primjer zvaničnog Beograda i Srpske pravoslavne crkve (SPC)? Njihov uticaj na politiku od smjene vlasti 2020. godine je očigledan, od formiranja prve post – DPS vlade u manastiru Ostrog, preko lokalnih izbora u Nikšiću, do potpisivanja Temeljnog ugovora.
Stradner: Ako pogledamo blisku istoriju, možemo očekivati uticaj spoljašnjih faktora na formiranje vlade.
Beogradu ne odgovara stabilna, demokratska i uređena Crna Gora, i Srpska pravoslavna crkva je instrument za destabilizaciju koji Beograd i Moskva koriste da dolivaju ulje na vatru etničkih tenzija.
Ukoliko Vučić bude nastavio da ima problem na Kosovu i dodatne probleme u Srbiji sa protestima, vjerujem će to imati uticaj u Crnoj Gori kroz nemogućnost sastavljanja vlade.
RSE: Očekujete li da će vodeće partije ispuniti svoja predizborna obećanja? Čula su se mnoga, od toga da će za godinu dana prosječna plata biti za trećinu veća i da će radni dan biti skraćen na sedam sati, do toga da će Crna Gora u narednom Vladinom mandatu ući u EU.
Stradner: Ovi izbori su veliki test za Crnu Goru. Povećanje plata i standard života je bitan, ali je još bitnije da li će se stranke složiti oko plana za EU kao plana za Crnu Goru na duge staze.
Ne smije više da se priča o “putu za EU”, već o “članstvu za EU”.
Partije koje naprave koaliciju treba da naprave jasnu agendu za pristupanje EU. Kao što sam već rekla – ovo su možda najvažniji izbori u Crnoj Gori u poslednjih nekoliko godina, i ovaj voz ne smije da propusti.