Kada je u pitanju saopštenje Evropske komisije koje se odnosi na nedavno odobreni paket investicionih projekata za razvoj infrastrukture, Ministarstvo evropskih poslova smatra da je potrebno napraviti distinkciju između Investicionog okvira za Zapadni Balkan (Western Balkans Investment Framework – WBIF), i nedavno predstavljenog Plana rasta koji je predstavila predsjednica EK, a za koji Crna Gora priprema prilog koji će kako su istakli, dostaviti u roku.
“Kada je riječ o učešću Crne Gore u Investicionom okviru za Zapadni Balkan (Western Balkans Investment Framework – WBIF), kao glavnom instrumentu kojim EU podržava razvoj infrastrukture u regionu, Crna Gora bilježi značajne rezultate”, navodi se u reagovaju MEP-a.
Podsjećaju da je u decembru prošle godine, za tri nova infrastrukturna projekta, Crnoj Gori odobreno dodatnih 40 miliona eura. Takođe, na nedavno održanom sastanku Operativnog odbora ovog instrumenta u Oslu, dodijeljeno nam je dodatnih 5,4 miliona eura za pripremu infrastrukturnih projekata u okviru 29. poziva za dostavljanje projekata Zapadonbalkanskog investicijskog okvira (ZIO).
Takođe, podsjećaju na sljedeće činjenice:
“Iako se u predmetnom saopštenju Evropske komisije ovaj instrument pominje u kontekstu Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, Crna Gora učestvuje u sprovođenju ovog instrumenta od 2009, kada je uspostavljen. Iako je tokom prve polovine svog funkcionisanja funkcionisao isključivo kao platforma za finansiranje pripreme infrastrukturnih projekata, od 2015. godine, kada je u okviru Berlinskog procesa EU odobrila i finansiranje radova, odnosno sprovođenja infrastruktrnih projekata, služi i kao platforma za kombinovanje grantova EU sa kreditima partnerskih međunarodnih finansijskih institucija, sve u cilju finansiranja prijeko potrebnih infrastrukturnih projekata u regionu Zapadnog Balkana;
– Tokom ukupnog učešća Crne Gore u ovom instrumentu, do sada je Crnoj Gori odobreno 52 projekata za finansiranje pripreme projektne dokumentacije ukupne vrijednosti 77 miliona eura, kao i 8 projekata koji su kroz odobravanje više grant aplikacija za sufinansiranje investicija u infrastrukturu ukupne vrijednosti 164.65 miliona eura. Ovo čini bilans od 60 projekata ukupne vrijednosti 241,65 miliona eura koji su se u Crnoj Gori sprovodili ili se trenutno sprovode uz podršku iz ovog instrumenta;
– Sama logika funkcionisanja ovog instrumenta se bazira na redovnim pozivima za dostavljanje projekata, a ocjenu projekata vrši Evropska komisija, u saradnji sa partnerskim međunarodnim finansijskim institucijama. Pozivi se objavljuju dva puta godišnje, odvojeno za pripremu projektne dokumentacije i za finansiranje investicionih grantova, a uspješnost država po pitanju broja pozitivno ocijenjenih projekata varira od poziva do poziva, u zavisnosti od dostupnih sredstava EU I ukupnog poretka spremnosti projekata za sprovođenje u trenutku ocjene za konkretni poziv;
– Kada je u pitanju priprema projektnih predloga u Crnoj Gori, pisanje i priprema predloga je u nadležnosti resornih ministarstava zaduženih za oblast na koju se infrastrukturni projekat odnosi, dok je Ministarstvo evropskih poslova zaduženo isključivo za koordinaciju, odnosno podnošenje pripremljenih projekata koje dostave resorna ministarstva i komunikaciju sa nadležnim službama Evropske komisije. Svi pripremljeni projekti se, nakon odobrenja od strane Vlade, dostavljaju Evropskoj komisiji posredstvom nacionalnog IPA koordinatora;
– Prateći ovu proceduru i pravila 29. poziva za pripremu projektne dokumentacije i 8. poziva za sufinansiranje investicija u infrastrukturu koji su raspisani u decembru 2022. godine, Ministarstvo kapitalnih investicija, Ministarstvo prosvjete,Ministarstvo pravde i Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja u urbanizma pripremili su ukupno 12 predloga prpojekata, koji su dostavljeni Evropskoj komisiji na ocjenjivanje, nakon razmatranja i saglasnosti dobijene od strane Vlade. Riječ je o sljedećim projektima:
1. Unapređenje infrastrukture u ustanovama predškolskog obrazovanja u Crnoj Gori;
2. Izgradnja dalekovoda Virpazar – Ulcinj od 110 kV;
3. Izrada studije izvodljivosti i studije zaštite životne sredine za 400 kV interkonekciju Brezna–Crkvičko Polje–Sarajevo 20 (do granice sa Bosnom i Hercegovinom) sa izgradnjom nove 400/220 kV podstanice Crkvičko Polje i konekcije sa hidroelektranom Piva;
4. Priprema glavnog projekta, studije zaštite životne sredine i ostale tenderske dokumentacije za rehabilitaciji tunela Sozina na željezničkom koridoru R2, dionica Bar-Vrbnica;
5. Priprema glavnog projekta, studije zaštite životne sredine i ostale tenderske dokumentacije za željeznički koridor R2 Crna Gora- Albanija, za dionicu od Podgorice do granice sa Albanijom;
6. Predškolska infrastruktura u Crnoj Gori 2 – Unapređenje energetske efikasnosti u objektima vrtića u Baru i Ulcinju;
7. Unapređenje sistema vodosnabdjevanja na Cetinju;
8. Obezbjeđivanje energetske efikasnosti i digitalne infrastrukture u sistemu za izvršenje krivičnih sankcija;
9. Izgradnja dalekovoda 110 KV Vilusi-Herceg Novi sa proširenjem trafostanice Herceg Novi i rekonstrukcijom trafostanice Vilusi;
10. Izgradnja trafostanice Brezna od 400/110 kV sa uvođenjem dalekovoda Lastva-Pljevlja od 400 kV;
11. Implementacija CEDIS pametne digitalizacije;
12. Istočno-mediteranski koridor: Crna Gora–Srbija R4 željeznička povezanost, dionica Bar – Vrbnica.
– Kada je u pitanju paket projekata koji je nedavno odobren za Zapadni Balkan, kao što je naglašeno i u objavi Evropske komisije, radi se samo o jednom u nizu usvojenih paketa koji prati redovne pozive u okviru ovog instrumenta, čiji opšti cilj jeste upravo postepeno unapređenje zrelosti projekata, kako bi bili spremni za finasniranje kroz neki od poziva u narednom periodu. Stoga percepcija Evropske komisije o nedovoljnoj spremnosti predloga projekata za finansiranje u okviru ovog poziva ne znači i propuštenu jednokratnu šansu za njihovo finansiranje, već dodatni period u okviru kojeg će se raditi na pripremi projektne dokumentacije i ostalih preduslova za početak sprovođenja projekata, kako bi oni bili spremni za finansiranje;
– Tome govori u prilog i činjenica da je u Crnoj Gori trenutno u toku sprovođenje 20 projekata Investicionog okvira za Zapadni Balkan kojima se priprema projektna dokumentacija za 13 infrastrukturnih projekata, kako bi se unaprijedila njihova spremnost za finansiranje. Ukupna vrijednost sredstava koje EU ulaže u ovaj proces je oko 101 milion eura.
– Takođe, pojašnjenja radi, iako se projekti koji su predmet podrške ovog instrumenta fiansiraju i sprovode uz podršku EU, ne radi se o projektima koji se u cjelosti fianansiraju bespovratnim sredstvima, već je država korisnica dužna da kofinansira značajan dio projekta kreditima međunarodnih finansijskih institucija (od 30 – 70% u zavisnosti od oblasti), što je poseban izazov za sve države korisnice u pogledu mogućnosti za zaduživanje i stabilnost javnih finansija;
– U konačnom, priprema novih projekata koji bi zadovoljili potrebe Crne Gore u oblasti infrastukture je izuzetno složen proces, koji zahtijeva godine ulaganja u pripremu projektne dokumentacije, uz postepeno jačanje javnih finansija koje bi mogle da prate uvećanje kreditnog zaduženja u slučaju korišćenja instrumenata koje dijelom finansira EU. Stoga rezultate pojedinih poziva ne treba posmatrati izolovano, već prateći smisao dugoročnog investicionog ciklusa koji bi zadovoljio infrastrukturne potrebe razvoja crnogorske ekonomije, na čemu nadležne institucije posvećeno rade.
– EU je potvrdila spremnost da nastavi s finansijskom podrškom infrastrukturnim projektima u Crnoj Gori u cilju povećanja iznosa investicija u infrastrukturu i poboljšanja povezanosti regiona u skladu s ciljevima Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.
– Sredstva su odobrena za pripremu glavnog projekta , studije zaštite životne sredine i ostale tenderske dokumentacije za željeznički koridor R2 Crna Gora – Albanija, za dionicu od Podgorice do granica sa Albanijom, u iznosu od 2,6 miliona EUR.
– Takođe, sredstva su odobrena i za pripremu glavnog projekta studije zaštite životne sredine i ostale tenderske dokumentacije za rehabilitaciju tunela Sozina na željezničkom koridoru R2, dionica Bar-Vrbica u iznosu od 900 hiljada EUR , kao i za izradu studije izvodljivosti i studije zaštite životne sredine za 400 kV interkonekciju Brezna-Crkvičko Polje-Sarajevo 20, do granice sa Bosnom i Hercegovinom, sa izgradnjom nove 400/220 kV podstanice Crkvičko Polje i konekcije sa hidroelektranom Piva, u iznosu od 1,9 miliona eura”.