Ko priziva revanš Drugog svjetskog rata?

Piše: Milutin L. Cerović

Što nam je dalji dan i godina pobede nad fašizmom, to se broj antifašista i pobednika nad fašizmom smanjuje.

Nekim državama je dosadilo da budu decenijama antifašisti, pa su avanturistički krenule da se stave na stranu poraženih kolaboracionista.

Najubedljiviji primer gore napisanih konstatacija je Rusija, koja se vraća politici i retorici Trećeg rajha, gde negira postojanje drugih naroda i izmišlja ugroženost svoje nacije u tuđim državama.

To gore isto radi Beograd već sto godina.

Inače, to isto su radili, pričali i tvrdili vođe fašističke Nemačke pred početak II svetskog rata.

Pre nešto više od dve godine Moskva je napala tuđu državu po drugi put i prekršila je svoj budimpeštanski potpis – da će čuvati nezavisnost Ukrajine ako ona preda “nuklearni arsenal”.

To su suvi fakti, e sad nema veće farse na svetu, da sada ovakva Rusija slavi Dan pobede na fašizmom.

Realno je da sada slavi pobedu fašizma nad komšijama kojima je otela teritorije i same narode.

Ima još jedna balkanska povampirana država koja je u poslednjih dve decenije preko noći promenila istorijsku stranu od pobednice u II svetskom ratu, gde se danas priklonila poraženoj četničkoj ideologiji iz poslednjeg svetskog rata.

Izgleda da Beograd priziva danas revanš novočetnika nad Titovim partizanima.

Srbija je odavno prestala da slavi Dan pobede nad fašizmom 9. maj, sada slavi neke srednjovekovne mitske bitke iz vremena varvara Nemanjića.

Kako vidimo, čini se da danas nema ko u svetu da slavi Dan pobede nad fašizmom, pa to moraju da slave gore dve bivše antifašistističke države kojima se Adolf na kraju ipak svideo i tvrde da je imao i dobrih ideja.

Da prevedemo ovu papazijaniju na jezik običnog sveta:

Dan pobede nad fašizmom slavili su novofašisti, jer to više ne zanima antifašiste.

Eto dotle se doguralo.