Crna Gora je pala 30. avgusta kako nikad ne bi ušla u EU

Za aktuelno.me

Piše: Nikola Samardžić

Pravo glasa na izborima za Skupštinu grada Beograda 2023. imalo je ukupno 1.613.369 građana. Na izbore je izašlo 58.41 odsto, svega 0.56 odsto više nego na prethodnim 2022. godine. Kampanja povećanja izlaznosti parapolitičke organizacije ProGlas nije uspela. Dominirale su desničarske, postzločinačke, udbofašističke stranke i organizacije.

Vučićev SNS dobio je 39,9 odsto, Đilasova koalicija koju je predvodio proputinovski kandidat Vladimir Obradović 35.39 odsto. Nakon podnošenja dokaza o malverzacijama, pred pritiscima EU i SAD, predsednik Srbije najavio je nove beogradske izbore za 2. jun 2024.

SNS i svi Vučićevi trabanti, i socijalisti i ljotićevska desnica, zaslužili su da izgube ponovljene beogradske izbore. Ako ništa drugo, u demokratiji vlast mora da se menja. Jedina ozbiljna opoziona grupacija je koalicija Srbija protiv nasilja koja se tako pozicionirala zahvaljujući ličnom bogatstvu i medijskim monopolu koji je Đilas izgradio uporedo sa onim koji kontroliše Vučić lično. Ali je prioritet promene vlasti važniji od trenutne procene karaktera i namera pomenute opozicione grupacije. Takozvana desničarska opozicija, sva, nastala je u sivoj zoni koju kontroliše Vučić isključivo, verovatno uz podršku ruske agenture, i nije opozicija.

SPN i ProGlas u kampanji nisu ponudili jasnu i odlučnu evropsku alternativu. Upravo EU je odgovorila pritiskom na Vučića primoravši ga da ponovi izbore. SPN je u Beogradu uzela 325.429 glasova, ili svega petinu ukupnog broja upisanih birača. Navodno proevropska koalicija SPN nije uspela da povuče većinu evropski opredeljenih birača, kojih je na nivou Srbije oko 43 odsto (decembar 2022), dok ukupno trećina birača u Srbiji ima pozitivan stav prema EU.

U vrednosnom smislu, opredeljenje za EU je u kritičnoj fazi, ali u smislu rezervoara glasova nudi mogućnost pobede opozicije i smene vlasti. Vučić i Dačić na parlamentarnim izborima 2023. nisu uzeli više od 2 miliona glasova, a zvaničan broj birača je 6.5 miliona. Đilasova skupina dobila je malo više od 900.000 glasova, ili oko polovine onih koji su izričito za EU.

Evropsko opredeljenje bilo je odluka preloma za celu bivšu komunističku Evropu. Evropsko opredeljenje motivisalo je Putina da napadne Ukrajinu. Crna Gora pala je 30. avgusta 2020. kako nikad ne bi ušla u EU. Od toga dana Crna Gora nazaduje. Ni u jednom danu nije ostvarila napredak. Sve njene institucije su pred onim kolapsom koji je zahvatio sve institucije u Srbiji.

EU je u pojedinim okolnostima izlizana mantra lišena smisla i sadržaja. Međutim, ne postoji alternativa koja nudi izgledan ekonomski i društveni razvoj, šanse za sve koji su pod lavinom bezakonja, korupcije, lišeni optimistične perspektive. Taj razvoj su ostvarili svi koji su ušli u EU. I Britanija većinski želi da se vrati. U smislu negativne motivacije, Vučić je razvalio Crnu Goru, svi iz vlasti su njegovi, u jasnoj hijerarhiji, tako da je Spajić na dnu. U Bosni okrenuo sve protiv svih. Vezao se za lešinu Sovjetskog Saveza, samo da Srbija ne uđe u EU. Pred svim užasom, jedan od uspeha zapadne diplomatije je dekosovizacija regionalnih odnosa. Zvanični Beograd ostao je bez toga sredstva ucene.