piše: Željko Vukmirović
Jedan je Podoljub.
Rajo još ima da uči. Sada, samo je blijeda kopija. Njegovo cmakanje Joanikijeve ruke i ta poniznost sa sve povijenom kičmom, gotovo da izazivaju osjećaj sažaljenja. Dok podsmjeh hvata zalet. Nema tu ni žara ni kaprica. Tek puka snishodljivost, banalna promocija ulizništva.
Podoljub je, pak, plijenio dodvorništvom. Bilo je tu i klecavih koljena i niskog leta kojeg nijedan radar ne bi uhvatio. Pamtiće se ta očigledna i bezrezervna strast, neponovljiva skrušenost.
Rajo nema pojma. Samo prozaična smišljenost za kamere, slikovit prikaz potpune neinventivnosti, nadasve izglumatana rola. Čista namještaljka. Bar da je kleknuo, makar malo od ljubljenja izbalavio mantiju, da se bar nije stisnuo za tu suzu radosnicu…mogli bi da pričamo. Ovako, nula prekrižena.
Podoljub je znao da se obeznani od poniznosti. Mogao si čovjeka da razmazuješ po svim podnim površinama. Nikog nije tretirao tri posto. Bila je to poniznost od koje se ledila krv u žilama. Pucala je zemlja pod njegovim nogama. Još kad bi podigao kakvu bocu, a moglo je i gaza, kamen bi proplakao. Nije se štedio. Tada, slavila se poniznost, a svijet padao ničice. Podoljub je bio savršena marioneta, sjajan popovski izbor. Rijetko viđena montaža.
Ovo sa Rajom je običan fol. Težak promašaj. Jeftino osmišljena epizoda. Samo još jedna blamaža u nizu. Bar da je vježbao malo, imao je kad. Bar da se poveo za svojim uzorom Vučićem. Taj kad je ljubio ruku Porfiriju nije krio vlažnost sopstvenih usana, niti se libio tog definitivno pornografskog detalja. Znao je Vučić šta radi. Još kad bi nabacio onu tugaljivu facu, nema te granice ulizivanja koju ne bi probio.
A Rajo? Ništa. Eto, savio se malo. Da ne bude baš totalni fijasko. Dobro ga nije “prekinulo” po sred leđa. Pusti đa’ola. Daleko bilo. Ionako mu ne faljiva kuknjave i debakla u karijeri.
Uostalom, dovoljno je i toliko da se upotpuni slika modernih političara na vlasti u Crnoj Gori. Bivših i sadašnjih. Plašljivih i poniznih. Licemjernih i sračunatih. I nije kraj. Ima tu još puno posla. Može to mnogo bolje. Može to još poniznije.
Jedan je Podoljub. Rajo još ima da uči.
Sekletar skupštine raspisao tlender da se prepravi glavni ulaz u zgradu, jer je drug vojvoda rajo, sinoj sanja, kako bi bilo lijepo da po završetku radova uiđe na konja u ono zdanje na njemanjinoj rivi. Divne li slike, Jaši drug vojvoda na crna ka uglijev lipicanera o bedra mu se njiše sablja vulinovka a na prsima cakle streč ordeni patera nad paterima, obigrala bi svijet, a i drug AV bi ga toplije gleda. Ulaz straga bi ostao isti, a koristili bi ga ostala bratija i bašibozuk. Onomad je prilikom prijema nedostojno dostavljenog zapodijo neobavezan a ozbiljan razgovor kako bi bilo… Pročitaj više »
Hahahahahaha! Bravo!
Sa Podoljubom SPC uđe u dežavne institucije, sve sa tamjanom kojim je mirisala zgrada Vlade sa pijancem. Umislio je da je već stigao u raj pa je avetao po vazdan. Pomagale su mu ćerlke i sin kao štićene ličnosti? E, svašta se može dočekati sa popovskim dupelizima!
Koja je ovo podanička fukara i CG.
Sram vas bilo iznogudi!
Joj što uživam, g.Vukmiroviću hvala za ovako ukusnu jutarnju kafu!
Tačno Rajo još da uči. Vidji kako je
sluganski i pokorno kleknula stara pjandura od Zdravka Krivokapića ljubeći ruku ovom dripcu od popa.
Svaka cast Gospodine. Respekt.
Crnogorci nijesu nikad ljubili ruku ni svetoim Petru Cetinjskom i Vasiliju Ostroškom, a kamoli nedostojnim popovima.
Milo Đukanović je takođe ljubio ruku Mitropolitu Amfilohiju ( skoro je objavljena fotografija ), ali je to ipak bio viši nivo kad su u pitanju i jedan i drugi.