za aktuelno.me
piše: Marko Vešović
Nulla dies sine linea [Nijedan dan bez poteza (kistom).] Prema Pliniju (Naturalis Historia, XXXV, 36, 12) starogrčki slikar Apeles tim je riječima izrazio misao da slikar svaki dan treba da nešto piše ili slika, to jest da vježba umijeće slikanja. Danas se te riječi koriste u prenesenom značenju, da svaki dan valja nešto napisati (ako je riječ o piscu) ili općenito da svaki dan treba nešto uraditi. (Skinuto sa interneta).
Mnogo prije rata, u nas je prevedena knjiga Jurija Olješe ”Ni dana bez retka”, jedna od meni najdražih, koju sam čitao ne znam koliko puta. Otvaram rubriku “Ni dana bez retka o Amfiju”, pa šta mi bog da. Ne bog sa šajkačom, očalama i bradom Draže Mihailovića koga Amfi veliča, već bog pjesnika.
Pod tuš
Fridrih Niče kaže: ”Poslije svakog kontakta sa religioznim ljudima imam potrebu da operem ruke”. Meni je dovoljno dva minuta slušati Rista Sotonu da odmah moram u banju, pod tuš.
Kuga pod kokardom
Kad je Amfi u svoju kampanju uključio Radovana Karadžića, kazao je: ”Opet mi je puno srce”. Sin Vuka Ogrebine (koji je volio pušiti iz tuđe kutije), Srbima u Crnoj Gori kazao je “da budu blagi prema Crnogorcima, jer oni trenutno imaju krizu identiteta, i da ih treba razumjeti i prema njima biti tolerantan”.
Ovo je pravi predratni Radovan Karadžić koga si mogao mazati i na šenični i na od kukuruza. Ta kuga pod kokardom, koju je Amfi proglasio Svetim Ilijom, zaboravila je da je u Sarajevu ubila više ljudi nego i jedna od kuga koje pamti narodna poslovica: “Ne izbiva ko kuga iz Sarajeva“.
Kad je haška tužiteljica Karla Del Ponte dolazila u Crnu Goru, sastala se s Amfijem, koji se nakon toga na televiziji falio: “Pitala me znam li gdje se krije Radovan Karadžić. Odgovorio sam joj da znam. Krije se u mom srcu“. Kad je Karadžić promijenio rezidenciju, Amfijevo srce je ostalo pusto ko muslimansko selo koje je Rašo etnički očistio, a kad je čuo Rašin glas iz Haga srce mu je bilo puno „ko tuka govana“, kako bi rekli u Vojvodini.
Udri brate, ne žali granate!
Čitam u tekstu Tomislava Markovića: od kraja decembra do danas o događajima u Crnoj Gori Sputnjik je objavio preko 300 tekstova,
Informer – preko 400, Alo– preko 400, portal Espreso.rs preko 400, Kurir – preko 480, Politika preko 280, sajt Večernjih novosti, u rubrici “Region” devetog februara 16 tekstova. Ukratko, Amfi je pofafao, jer đe su mu tenkovi i topovi?
U medijima se, kaže Marković, otvoreno govori o tome da crnogorska nacija ne postoji, da Crnogorci mogu da budu samo Srbi, Crnogorci se redovno nazivaju Milogorcima, negira se nezavisnost i suverenost Crne Gore, osporava se pravo građanima Crne Gore da svoju zemlju uređuju kako žele, napada se pravo legitimnih organa da donose zakone u sopstvenoj državi, a susedna zemlja se bez zazora tretira kao prćija Srbije. Ukratko, Amfi koji obožava silu i blagosilja silu Milogorce more uvatiti za organ po kome četnici utvrđuju civilizacijsku raziku razliku između Srbina i Turčina, jer đe mu je artilerija JNA na čijim je sanducima s municijom znalo pisati: “Udri brate, ne žali granate!” Ako nema glavno, njegove litije i litanije obično su litanje.
*Zabranjeno je kopiranje i korišćenje objavljenog sadržaja bez saglasnosti redakcije portala Aktuelno.me i autora teksta