za aktuelno.me

piše: Marko Vešović

1.

Na internetu, u nedoglednu moru,

Bukvalno na dasci po valovima jašem,

I evo šta sam ubo:

Umro Kiridžić Ljubo

Koji je zadnji bio

Potomak Mehmed-paše

Sokolovića.

I  nikad nije zaboravio

U svom životu onu horu

Koja zbilja nije za šalu

Jerbo je ušla u povijest:

Trinaestoga marta, u zoru,

Ljubo Kiridžić se rukovao

Sa đeneralom Dražom, cio

Sat prije

Nego što je Maršalu

Chicha u šake pao,

Nakon čega se zbio

Trus u Jadranskom moru.

 

Ne, ovo nije pričanje baba Lažino.

Ljubo je dobio dozvolu čak

Da se, kao na Isusa

Raspetog, ti, Ivane,

U pjesmi Slamnigovoj,

Nasloni na rame Dražino.

Marko Darin je gledao ovo

Vlastitim očima. Zaista,

Iks puta mi je i u san

Došlo mi je. I sat i minut

Još  pamtim, a ne bih pak,

Pod stare dane,

Ugledao se na popa Rista

I zaobilazio istinu

Ko Hitler liniju Mažino.

 

2.

 

Amfiju laž je divni kazino

Gdje  dobija basnoslovne svote

I kada neće.

U laži,  rekli bi Dalmoši, vidi stinu

Na kojoj može, jebote,

Da zida crkve od teneće.

Ne, Srbi nisu, još otkako kinu

Naš praotac Adam,

Imali takvog neimara rada.

 

No crkve koje na vrh Rumije

Samo Amfi dići umije,

Helikopterom

I s očito vjerom

U đavla,

Koje meni bazde ko tavla,

Kako u Bosni zovu štalu –

Da li Jehovi, ili bolje

Rečeno, Svetom Petru

Te bogomolje

Idu na jetru?

To pitanje nije za šalu.

 

Možda  to nije štala, nego mi iz nje vonja

Donjomorački prdonja.

Ali danas, kad se rasprdi,

Mnogo me manje srdi.

Čak mi se oko i ne  mrdi.

*Zabranjeno je kopiranje i korišćenje objavljenog sadržaja bez saglasnosti redakcije portala Aktuelno.me i autora teksta

guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pregedaj sve