Budžetom za narednu godinu sprovedena je racionalizacija svih rashoda koji nijesu u funkciji stvaranja nove vrijednosti, saopštio je ministar finansija Novica Vuković.
„Kroz kapitalni budžet biće finansirani samo projekti čiji stepen pripremljenosti omogućava ubrzavanje investicionog ciklusa. Takođe, kroz povećanje prihoda budžeta i smanjenje neracionalne potrošnje, obezbijeđeno je povećanje minimalnih penzija, u cilju unapređenja standarda penzionera“, rekao je Vuković na sjednici skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet.
Odbor je danas počeo raspravu o budžetu, a prvom dijelu sjednice, osim predlagača, prisustvuju i predstavnici Državne revizorske institucije, Centralne banke i privrednih, poslodavačkih i sindikalnih asocijacija.
Sjednica će biti nastavljena u petak, kada će o budžetu raspravljati članovi Odbora.
Vuković je u uvodnom izlaganju kazao da budžet karakterišu kontinuirani pozitivni ekonomski trendovi, sa ostvarenje stope realnog ekonomskog rasta od 3,8 odsto u narednoj godini.
„Karakteristika budžeta je i ograničavanje inflatornog pitiska, kroz smanjenje stope inflacije sa projektovanih pet odsto u narednoj godini, na prosječno tri odsto u periodu od 2025/2026″, precizirao je Vuković.
Glavni pokretači ekonomskog rasta su lična potrošnja domaćinstva i započinjanje novog investicionog ciklusa, koji će biti stimulisan unapređenjem biznis ambijenta kroz regulatorne reforme i smanjenje sive ekonomije.
Vlada računa i na nastavak povoljnih trendova u turizmu i izgradnju druge dionice auto-puta.
„Nivo javnog duga će biti na nivou od oko 60 odsto i pored potrebe vraćanja starih dugova u iznosu od 1,6 milijardi eura u narednom trogodišnjem periodu“, precizirao je Vuković.
Cilj je i ostvarenje suficita tekuće potrošnje u periodu od naredne do 2026. godine, čime se postiže zlatno pravilo budžeta da se sve tekuće obaveze države servisiraju iz tekućih prihoda.
“Novo zaduženje u periodu od naredne do 2026. godine će biti isključivo za finansiranje kapitalnih projekata, čijom se realizacijom stvara nova vrijednost i uslovi za dugoročni rast i razvoj i otplatu i refinansiranje starih dugova nastalih u prethodnom periodu”, objasnio je Vuković.
Kroz kapitalni budžet u naredne tri godine biće uloženo 760 miliona eura, a biće unaprijeđen i standard penzionera povećanjem minimalne penzije na 450 eura.
Prema riječima Vukovića, izvorni prihodi budžeta za narednu godinu planirani su na 2,7 milijardi eura.
“Na prihodnoj strani očekuje se 676,2 miliona eura od poreza i doprinosa na zarade, od dobiti pravnih lica 164,7 miliona, od PDV-a 1,19 milijardi, od akciza 365,8 miliona, dok su ostali prihodi projektovani na 108,4 miliona”, precizirao je Vuković.
Izdaci su planirani na 3,48 milijardi eura.
“Najznačajnije uvećanje se odnosi na dodatna izdvajanja za mandatornu potrošnuju i infrastrukturne projekte i to javnih finansija, socijalnog staranja, saobraćaja, zdravstva, javne bezbjednosti i odbrane, poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede”, rekao je Vuković.
Kada je riječ o upravljanju javnom potrošnjom u narednoj godini, poseban fokus će se staviti na racionalizaciju neproduktivne potrošnje i stvaranje fiskalnog prostora za povećanje izdvajanja za kapitalne izdatke.
Neproduktivna potrošnja je umanjena za 35 miliona eura.
Kpaitalni budžt za narednu godinu planiran je na visokom nivou i iznosi 240,6 miliona eura, što je 40 miliona više u odnosu na ovu godinu.
Za novu dionicu auto-puta je opredijeljeno 90 miliona.
Pored toga, kapitalnim budžetom predviđeno je finansiranje čak 79 novih projekata.
Vuković je kazao i da se očekuje ostvarivanje deficita budžetske potrošnje u iznosu od 235 miliona eura.
“Izvorni prihodi budžeta su dovoljni da finansiraju potrebe tekuće potrošnje države”, rekao je Vuković.
U narednoj godini, kako je dodao, projektuje se zaduženje od 650 miliona eura za potrebe otplate pristiglog duga u iznosu od 520 miliona i finansiranje kapitalnog budžeta.
“Kroz navedeno zaduživanje, očekuje se da će dug države u narednoj godini biti na nivou od 63 odsto BDP-a, sa trendom pada u srednjem roku”, zaključio je Vuković.