Spajić: Stigmatizacija privrednika se više neće dešavati, u januaru tender za idejno rješenje za sve preostale dionice auto-puta

Premijer Milojko Spajić kaže da je stigmatozacija privrednika nešto sto je uništavalo privredu i da se to više nikad neće desiti.

“Privrednike ćemo isključivo gledati kroz one koji plaćaju porez i one koji ne plaćaju porez. Oni koji plaćaju porez imaće maksimalnu podršku Vlade”, kazao je Spajić u Privrednoj komori, na godišnjem sastanku sa privrednicima.

”Daćemo vjetar u leđa svakom radu i pregalaštvu. Ne treba da se plašimo grešaka. Padneš, odmah se dižeš. To je kultura preduzetništva koju moramo da naučimo. Bitno je da država omogući rad i preduzetničku energiju”, kazao je Spajić.

Spajić je rekao da će u januaru biti raspisano šest javnih tendera za izradu idejnih rješenja za sve preostale dionice autoputa Bar – Boljare, za jadransko-jonski autoput, za brže autoceste Bijelo Polje – Pljevlja – Sarajevo, Bar – Ulcinj – Albanija, od obilaznice oko Budve – Luštica – Hrvatska, Andrijevica – Peć.

“Plan je da Crna Gora do kraja 2030. godine završi izgradnju oba autoputa i četiri brze autoceste. Nemamo više vremena da čekamo. Potreban nam je ubrzani razvoj”, naveo je Spajić.

Namjera Vlada je da smanji rizik privređivanja.

“Mnogo je konfuzije i problema. Teško je razumjeti naš poteški kod. Važna stvar je povezivanje u veliko tržište. Zato je važno bilo da se ne nađemo na sivoj listi Moneyvala”, dodao je Spajić.

Bolovanja veliki problem

Radiće, kaže, na zakonsmom rješenju vezano za rješavanje problema nedostatka radna snage.

“Bolovanje je veliki problem. Nismo najbolesnija nacija, ali imamo podatak da Crnogorci najviše boluju u Evropi. Nažalost i ljekari su dio tog problema. Ali stavićemo duplu kontrolu”, poručuje Spajić.

Prema njegovom mišljenju, Crnoj Gori je potreban arbitražni sud, koji bi bio napravljen zajedno sa Privrednom komorom.

“Treba da popunimo tu rupu u pravosudnom sistemu. On jednog dana treba da preraste u Međunarodni privredni sud”, ocijenio je Spajić.

Premijer je takođe saopštio da nam je jako bitan funkcionalni parlament, kako bismo usvajali zakone.

“Postoje zakonska rješenja koja su bila u fioci ali nijesu usvojena zbog loše komunikacije Skupštine i Vlade”, navodi Spajić.

Spajić je kazao i da bi stavljanje na sivu listu FATF-a bila smrtna kazna za Crnu Goru.

”To bi napravilo darmar za našu državu. Mi nijesmo dio zajedničkog evropskog tržišta kao zemlje EU, mi moramo da se borimo za sebe”, naveo je Spajić, dodajući da smo izbjegli metak koji nam je bio namijenjen.

Drakić: Pozitivni trendovi ekonomije, spoljni faktori nepovoljni

Predsjednica Privredne komore Nina Drakić je kazala da crnogorska ekonomija u 2023. godini bilježi pozitivne trendove iako su spoljni faktori, iz više poznatih razloga, nepovoljni.

“Rast BDP-a u prva tri kvartala ove godine bio je na nivou od oko 6 odsto, što nas svrstava među evropske zemlje sa najvećom stopom rasta. Ipak, činjenica je da je to dominantno rezultat rasta potrošnje prouzrokovane prilivom nerezidenata iz Rusije, Ukrajine i Turske. Makroekonomski pokazatelji impliciraju da su u sektoru turizma i energetike rezultati bolji nego u pretpandemijskom periodu, a treba reći da je uprkos neusklađenosti na tržištu rada došlo i do rasta zaposlenosti. Prihodi od turizma su za 49 odsto premašeni u odnosu na prethodnu godinu, a za 34 odsto su veći u poređenju sa 2019. koja je bila godina izuzetnih rezultata”, kazala je Drakić.

Uvozna zavisnost naše ekonomije je ostala naglašena i u tekućoj godini, a nije došlo do poboljšanja pokazatelja kada je izvoz u pitanju.

“Obim direktnih stranih investicija je u padu. Pored toga što je smanjenje na nivou od 47 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ne smijemo zatvoriti oči pred činjenicom da su ulaganja u nekretnine bila dominantna u 2023. godini. Nije nužno naglašavati da je sadašnja struktura ulaganja posljedica dešavanja na istoku Evrope, odakle dolazi veliki broj platežno sposobnih građana i teško je znati na koji će se način njihov boravak u Crnoj Gori odražavti na ekonomske parametre u narednom periodu”, kazala je Drakić.

Bokan: Očekivanja privrede visoka

Direktor kompanije Voli Dragan Bokan naveo je da su očekivanja privrede visoka.

“Treba da budemo svjesni da je privreda ta koja finansira javnu potrošnju i apelujem na javnost da razmislimo o položaju poslovnog čovjeka u CG”, naveo je Bokan.

Bokan je pomenuo probleme koje je potrebno rješavati.

“U našoj javnosti se poslodavac doživljava kao neko ko iskorišćava radnike. Pomenuću neke najveće i aktuelne probleme. Nedostatak radne snage. U periodima turističke sezone, a nerijetko i van nje, suočavamo se sa ovim problemom. Voli obavlja primarnu poljoprivrednu proizvodnju u Šasu u Ulcinju. Naši ljudi su nezainteresovani za radno angažovanje, naročito ne tog tipa”, kazao je Bokan.

Poslodavci se, kako dalje navodi Bokan, suočavaju i sa zloupotrebom bolovanja od strane zaposlenih.

“Ljekar je ključna karika koja drži konce i zdravstveni sistem treba da bude rješenje problema”, naveo je.

Bokan je takođe naveo da prelazak zaposlenih u javna preduzeća takođe problem.

Spajić je odgovarajući na izlaganje Bokana kazao da će Vlada dati veliku podršku svakom radu i preuzimanju odgovornosti pa i ako se pogriješi.

“Teško je razumjeti naš poreski kod i potrebno je veliko uprošćavanje. Bitno je povezivanje sa velikim tržištem i zato je bitno bilo da ne uđemo na sivu listu Manivala”.

Kada je posrijedi nedostatak radne snage Spajić je rekao da će se raditi na zakonskom rješenju.

Govoreći o bolovanju Spajić kaže da Crnogorci najviše koriste bolovanje u Evropi i da je to sistemski problem koji treba riješiti.

“Stavićemo duplu kontrolu. Stavićemo komisiju iznad komisije”, rekao je Spajić.