Radulović: Obećavati brda i doline bez utemeljenja kako to realizovati je bezobrazluk

Obećavati zlatna brda i doline bez utemeljenja kako to realizovati je bezobrazluk. Ovih dana mnogo je bilo dvoličnosti i moralnog posrnuća, ogoljenog kroz izjave u medijima i na društvenim mrežama, mnogo ambicija bez pokrića mnogo providnih pokušaja zadržavanja privilegija i nelegalno stečenog bogatstva. Sve to je preklopilo dva naša goruća problema – javno zdravlje i ekonomsko stanje, saopštio je potpredsjednik PzP-a i poslanik u Skupštini Branko Radulović.

“Naplata poreskog duga, anuliranja sive ekonomije, utvrđivanje porijekla imovine, raskid štetnih ugovora, nulta tolerancija prema korupciji i kriminalu je nešto što se mora sprovesti i na tome mora da počiva slobodna i prosperitetna Crna Gora, ali je na „dugom štapu“. To zahtijeva izgradnju sistemskog okvira i uistinu nezavisnih pravosudnih organa. Ko očekuje da ćemo odmah naći „sanduke zlata“ i lako doći do velikih iznosa na bankovnim računima onih koji su opljačkali Crnu Goru, grdno se vara. Efekti se mogu očekivati tek na srednjoročnom planu i to skromniji”, naveo je u teksu kojim, kako kaže, vraća pažnju na ekonomske izazove.

Takođe očekivati da će nam EU i međunarodne finansijske institucije i vodeće države svijeta „šakom i kapom“ pokriti sve naše dubioze je velika zabluda. Proste činjenice to, kako dodaje, potvrđuju.

U postojećim uslovima, dodaje, uz brojne druge mjere u finansijskom i realnom sektoru, održive dinamične investicije, uvažavajući “zelenu“ politiku EU, iznos i kriterijume investicionog okvira za Zapadni Balkan, odnos mađunarodnih i domaćih kreditnih institucija, su jedini spas od bakrotstva i dugotrajnog siromaštva.

“Prije svega treba formirati institucije koje će biti nosioci tih investicija. To je Institut za razvoj Crne Gore koji bi uistinu okupio eminentne domaće stručnjake koji bi određivali strateške prioritete i za to pripremali kvalitetnu dokumentaciju”, dodaje Radulović.

Finansijska podrška velikim investicijama treba da bude kombinovana sa što većim udjelom sredstava iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan, kvalitetnim korišćenjem EU i drugih fondova, formiranjem Fonda za spas Crne Gore, transformacijom Investiciono-razvojnog fonda u Razvojnu banku, aktiviranjem tržišta kapitala kroz štednju građana, motivacijom komercijalnih banaka, korišćenjem najboljih kreditnih linija i uslova na međunarodnom finansijskom tržištu.

Radulović dodaje da investicije treba da budu u oblast „zelene“ energije, reindustrijalizacije i digitalizacije, modernog saobraćajnog sistema, održivog turizma i ekološke poljoprivrede. Kada je u pitanju „zelena“ energija to znači izgradnja tri velike hidrocentrale na vodotoku Pive HE „Komarnica“, HE „Piva II“ i HE „Kruševo“. Neophodno je preispitati i ekomosku i ekološku odluku da se ne gradi HE“Buk Bijela“ u novim okolnostima kada je Republika Srpska odlučila da gradi pet hidrocentrala na Drini, počev od granice sa Crnom Gorom.

“Ekološka rekonstrukcija TE Pljevlja, koju je režim neznaveno, zbog svojih interesa otpočeo, treba zaustaviti. Skuplje će nam biti „penali za CO2“ nego cijena električne energije, EU će vremenom sve više biti protiv rada TE Pljevlja. Zato treba preispitati mogućnost skladištenja ili prevođenja CO2 ili privremeno „staviti ključ u nju“ dok se ovaj proces ne komercijalizuje. Izgradnja hidrocentrala na Morači, u ovom momentu je suluda”, smatra Radulović.

Kada je u pitanju moderan saobraćajni sistem, brza saobraćajnica na „toploj“ strani od Hrvatske do Albanske granice je prioritetna. Takođe je neophodna modernizacija unutrašnje putne infrastrukture, kao rekonstrukcija i modernizacija željezničke pruge Bar-Beograd i Luke Bar.

“Treba imati u vidu novu „zelenu“ politiku EU koja u transportu ljudi i roba stavlja prioritet na željeznički transport, te će iduća godina u EU biti proglašena kao godina željeznice. Međutim, treba imati u vidu da dok smo mi čekali, druge zemlje Balkana su već odavno krenule u izgradnju modernog saobraćaja. Modernizovane su luke Kopar, Ploče i Drač, počinje izgradnja i modernizacija željezničke pruge od Mađarske do Kopra, realizuje se projekti izgradnje tri putna pravca kroz BiH, put „mira“ podržan od SAD-a biće jedan od brojnih saobraćajnih projekata koji će se realizovit kroz Srbiju, Kosovo i Albaniju. Kako u tim uslovima završiti auto-put Bar- Boljare je veliko pitanje, na kojem treba raditi promišljeno i u saglasju sa Srbijom”, navodi Radulović.

Smatra da eeindustrijalizaciju i proizvodnju proizvoda sa visokim tehnološkim sadržajem u oblasti aluminijuma, čelika, drveta i hrane treba realizovati uz garanciju i podršku komercijalnih banaka i drugih finansijskih institucija.

“Valorizacija preostalih nevalorizovanih turističkih destinacija mora biti u funkciji održivog turizma, uz ispunjavanje ekoloških i ambjentalnih kriterijuma, nijedan kvadratni metar ne smije biti namijenjen stambenoj izgradnju što je bila dosadašnja praksa”, isitče on.

Saniranje crnih ekoloških tačaka i uspostavljenje Crne Gore kao uistimu ekološke države je ogroman problem i veliki izazov, a za to je potrebno najmanje 2 milijarde eura i sistemski nadzor i samosvijest građana.

“Izgradnja druge neophodne komunalne i telekomunikacione infrastrukture su neophodnost i ti projekti mogu biti finasijski podržani od Investicionog okvira za Zapadni Balkan, EU fondova i drugih međunarodnih institucija.
Sve ove i mnoge druge investicije treba realizovati po „dubini“ od projektovanja do što većeg korišćenja domaćih sirovina, materijala i radne snage. Sigurno da će one proizvesti mnoga radna mjesta, održivost i osnivanje malih i srednjih preduzeća. Takođe će produkovati mnogo veću tražnju, a sa tim i sektor usluga učiniti održivijim i dinamičnijim. Uslov svih uslova je znavena i reformska Vlada i uspostavljenje Crne Gore kao pravne države, a vrijeme nam neumitno curi i svakim danom se ionako potrošena Crna Gora još više troši. Toga moraju da budu svjesni i mandatar i politički lideri i ukupna javnost. Program i sastav Vlade se mogu biti definisani već ove nedelje ukoliko smo mudri i pošteni”, zaključuje Radulović.