Međunarodni praznik rada obilježavamo bez konkretnih rješenja za suzbijanje neformalne ekonomije koja cini oko 20 odsto BDP-a. To je, objašnjava za Gradsku ekonomski analitičar Mirza Mulešković, velika količina novca koji država ne ubira. Neformalna ekonomija, dodaje Mulešković, problem je za privatni sektor i u dijelu nelojalne konkurencije. Država bi, ističe, morala da kreira jeftiniji poslovni ambijent kako bi neregistrovana preduzeća postala formalna.
Neophodno je da putem edukacije, ali i inspekcijskog nadzora država kontroliše neformalnu ekonomiju i da pokuša da takva preduzeća transformiše u formalni sektor, kaže Mulešković.
“Prema nekim projekcijama neformalna ekonomija cini 20 odsto BDP-a i to je veliki novac koji država ne ubira. Osim toga, svi ti ljudi su van zakonskih rješenja , nemaju bilo kakvu zakonsku zaštitu , a sa druge strane država ne može da kontroliše taj sektor”, kazao je Mulešković.
Poslovni ambijent, ističe Muleškovic, nije jednak za sve.
“Neregistrovani imaju mnogo manje troškova od registrovanih i u prednosti su u odnosu na registrovana preduzeća, nemaju kontrole inspekcijskih službi i predstavljaju problem u dijelu nelojalne konkurencije , jer svi oni mogu da ponude niže cijene i to je problem jer registrovana preduzeća izmiriju obaveze prema državi i cijena njihovih proizvoda mora da bude veća”, dodaje Mulešković.
A na pitanje može li država da kontroliše neformalne subjekte, Muleškovic odgovara:
“Može li sa trenutnim kapacitetima, moje mišljenje je da ne može, jer treba mnogo više inspektora da bi se obavio taj posao , a sa druge strane država mora da napravi sistem đe ćemo svi da budemo jednaki, đe svi imamo ista prava ali i obaveze i đe nećemo kreirati sistem koji favorizuje nekoga ko krši zakone. Sa druge strane imate one koji ispunjavaju sve svoje obaveze, a dodatno trpe nepravdu u vidu neformalne ekonomije”, kazao je Mulešković.
Mulešković poručuje da bi, u cilju suzbijanja neformalne ekonomije, kao društvo trebalo da izbjegavamo usluge neregistrovanog privrednog sektora ali je, navodi, pitanje da li treba da plaćamo više za određene usluge, zato što, zaključuje, država ne radi svoj posao.