Suficit državnog budžeta od 16,3 miliona eura, pad broja nezaposlenih za 13,5 odsto, ali i manje turista za skoro 18 odsto, neki su od podataka iz Mjesečnog makroekonomskog izvještaja, koji je objavilo Ministarstvo finansija. Pored toga u januaru je izvoz pao za skoro 50 odsto.
Prihodi budžeta u januaru 2024. godine iznosili su 153,5 miliona eura ili 2,2 odsto procijenjenog BDP-a. Kako se navodi u izvještaju u odnosu na plan, ostvareni prihodi veći su za 4,7 miliona eura (3,2 odsto).
“Izuzimajući jednokratne prihode, u odnosu na januar prethodne godine, prihodi su veći 27,8 miliona eura (22,2 odsto). Ukoliko se dodaju jednokratni prihodi koji su u januaru prethodne godine naplaćeni u iznosu od oko 42 miliona eura (implementacija projekta „Ekonomskog državljanstva“ i naknade po osnovu dodjele radio – frekvencije iz 5G pionirskih opsega za javne mobilne elektronske komunikacione mreže), prihodi su manji su 14,2 miliona eura (8,4 odsto)”, navodi se u izvještaju.
Pored toga, izdaci budžeta u januaru 2024. godine iznosili su 137,1 miliona eura (1,9 odsto procijenjenog BDP-a) i u odnosu na plan niži su 47,8 miliona.
“U odnosu na isti mjesec prethodne godine, izdaci su veći za 22,1 miliona eura (19,3 odsto). U januaru 2024. godine, ostvaren je budžetski suficit u iznosu od 16,3 miliona eura ( 0,2 odsto BDP-a)”, navodi se u izvještaju.
Pad broja turista 18 odsto
U januaru ove godine broj noćenja turista u ukupnom smještaju iznosio je 384.203 i bilježi godišnji pad od 17,9 odsto, usljed slabije zimske sezone i pada u noćenjima gostiju iz Ruske Federacije (-41,2 odsto) i Ukrajine (-26,4 odsto).
Kako se navodi u izvještaju trgovina na malo i dalje pokazuje snažan rast prometa od 13,3 odsto u januaru 2024, dok industrijska proizvodnja bilježi rast od 9,4 odsto, uz rast prerađivačke industrije 64,4 odsto, rudarstva 23,9 odsto, dok proizvodnja električne energije bilježi pad 16,1 odsto.
“Godišnja stopa inflacije u januaru 2024. iznosila je 4,4 odsto, pri čemu su cijene odjeće i obuće dale najveći doprinos ukupnoj inflaciji (uticaj 1,24 procentna poena). Potrošačke cijene su u januaru porasle 0,5 odsto u odnosu na decembar”, pokazuju podaci iz Mjesečnog makroekonomski izvještaj.
Broj nezaposlenih manji je 13,5 odsto
Prema podacima Monstata, nastavljen je rast zaposlenosti, pri čemu je prosječan broj zaposlenih u januaru 2024. iznosio 247.105 i veći je za 7,4 odsto na godišnjem nivou.
“Prema podacima ZZZCG, broj nezaposlenih na kraju januara 2024. manji je 13,5 odsto u odnosu na januar 2023. i iznosi 38.161, dok je registrovana stopa nezaposlenosti iznosila 13,4 odsto (pad 2,92 p.p na godišnjem nivou)”, stoji u izvještaju koje je objavilo Ministarstvo finansija.
Prosječna neto zarada je u januaru tekuće godine uvećana za 8,2 odsto i iznosila je 819 eura.
Prosječne penzije su zabilježile godišnji rast 30,5 odsto, dok je minimalna penzija od 1. januara 2024. uvećana i iznosi 450 eura.
Finansijski sektor
Prema podacima Centralne banke Crne Gore, neto profit crnogorskih banaka u januaru 2024. iznosio je 16,5 miliona eura, što je 86,4 odsto više u odnosu na isti mjesec 2023.
“Ukupni krediti su na kraju januara tekuće godine iznosili 4.172,1 milijardi eura i ostvarili su godišnji rast od 12,1 odsto. Krediti privredi su zabilježili rast od 2,8 odsto, dok su krediti stanovništvu porasli 9,1 odsto”, navodi se u dokumentu.
Novoodobreni krediti su u prvom mjesecu 2024. godine iznosili 88,8 miliona eura (rast 4,85 odsto na godišnjem nivou), od čega su pozajmice privrede iznosile 45,3 miliona eura, dok su građani pozajmili 38,1 miliona eura.
“U januaru 2024. zabilježen je rast ukupnih depozita 3,6 odsto, kada su iznosili 5.394,2 milijardi eura. Depoziti privrede pali su za 3,8 odsto, dok su depoziti stanovništva zabilježili rast od 10,0 odsto na godišnjem nivou”, podaci su iz izvještaja.
U prvom mjesecu ove godine, u blokadi je bilo 20.058 dužnika, dok je ukupan dug po osnovu koga je izvršena blokada računa iznosio 1,2 milijarde eura, uz godišnji rast od 20,3 odsto.
Izvoz manji za 50 odsto
Spoljnotrgovinski deficit u januaru 2024, prema posljednjim podacima Monstata, iznosio je 172,8 miliona eura uz godišnji rast od 36,1 odsto. Izvoz u vrijednosti od 44 miliona je smanjen za 49,9 odsto, generisan smanjenom tražnjom od strane EU.
Smanjenje izvoza u najvećoj mjeri je pod uticajem pada izvoza električne energije za 85,4 odsto; aluminijskih legura, briketa, trupaca 40,3 odsto i mineralnih ruda boksita za 28,6 odsto.
“Uvoz roba je vrijedio 216,8 miliona eura i povećan je jedan odsto prevashodno usljed rasta uvoza hemijskih proizvoda (rast 14,9 odsto) i mašina i transportnih uređaja (rast 12,0 odsto)”, navodi se u izvještaju.
Više od polovine investicija je kupovina nekretnina
Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) je u 2023. iznosio 428,7 miliona eura, pri čemu bilježi pad od 45,2 odsto i promjenu u strukturi vlasničkih ulaganja u odnosu na 2022.
“Investicije u kompanije i banke su 2022. činile 19,1 odsto ukupnog priliva SDI, a 2023. su 11,1 odsto, dok su investicije u nekretnine 2022. činile 38,9 odsto ukupnih, naspram 54 odsto u 2023.”, navodi se u izvještaju.
Najviše investicija zabilježeno je iz Srbije 78,3 miliona eura, Rusija 56 miliona eura i Njemačka sa 51,2 miliona eura, što je oko 40 odsto ukupnih investicija uloženih u nekretnine u Crnoj Gori u 2023.
Smanjena očekivanja u eurozoni
U posljednjem izvještaju Evropske komisije iz februara 2024, smanjena su očekivanja privrednog rasta EU i Eurozone, dok se za inflaciju predviđa da će opadati brže nego što je predviđeno jesenjim izvještajem.
“Iako su izgledi rasta za prvi kvartal 2024. slabi, očekuje se postepeno ubrzavanje ekonomske aktivnosti ove godine usljed usporavanja inflacije, rasta realnih plata i otpornosti tržišta rada, koji bi trebalo da stimulišu potrošnju. Očekuje se da će u 2025. ekonomska aktivnost i dalje rasti 1,7 odsto u EU i 1,5 odsto u Eurozoni”, navodi se u izvještaju.
Takođe, predviđa se da će inflacija u EU pasti sa 6,3 odsto u 2023. na 3 odsto u 2024. i 2,5 odsto u 2025, dok se u Eurozoni projektuje usporavanje sa 5,4 odsto u 2023. na 2,7 odsto u 2024. i na 2,2 odsto u 2025, blizu ciljanih 2 odsto targeta Evropske centralne banke.