Pala buva na međeda

piše Slavko Mandić

Pala buva na međeda. U stvari dvije buve. Zujale su oko njega više od dvije URE pokušavajući da mu nanesu ubod na koži od kojega bi se širilo crvenilo koncenričnim krugovima po dubini.  Međed je stoički podnosio dvobuvu agresiju, čekajući da ih umor prepolovi dok čuveni medicinski di-di-ti prašak, kojim ih je zaprašio, ne počne djelovati na jednoćelijski moždani sistem i umiri ih za duži period.

-Jer, buvu ako ne zgnječiš noktom poslije te praškaste operacije, nijesi završio rabotu, šćaše mi reć baba, naslonjena na ogradu od tarase stare kamene spratne kuće. A buva pukne tada kao tikva, što od pritiska sopstvenog jada, što od lične bijedne slike koju više ne može da gleda. Buva nema moral, jasno je to buvi, ali ima pizmu kojom zoblje tu jadnu vlastitu jednoćelijsku tvar.

Śećam se, dok je bacala iz ruke kukuruz kokoškama koje su se borile da joj uhvate ritam i dofate zrno prije drugih, ali obavezno poslije kokota, koji je suvereno gospodario, pričala mi baba da buve prenose psi svih rasa, brade, mačke, pernate životinje i ljudi koje se s njima ližu. Obično sa psima, kućnim ljubimcima kojih je najviše po popisu stanovništva, koji ove godine neće biti, jer se nijesu organizacioni komiteti dovoljno dobro prebrojali.
Najgore su one kod stoke, objašnjavala je baba. One se uvuku pod rep i muka ih je išćerat. Znaju se tako nastanit baš dugo. Neke i dok ne krepaju.

Sinoćnje buve, dvije i međed. Znam ja da poslovica kaže Udarila muva a ne buva na međeda i da se to odnosi najviše na nešto što vas strefi nekom manjom žestinom, nimalo opasnom, pa da se umirite reče vam neko doma: ajde ustaj jadan, nije ti ništa, pala muva na međeda. Jer muva je nešto što je pi a međed je simbol snage. E ono sinoć nijesu bile muve nego prave, pravcate buve. A one su najmanje dvaput PI u odnosi i na muve.

Do sinoć nijesam znao da buve krište, ili krištoću(mada za taj izraz nikad nijesam čuo) ali nijesam ni da buve vode polemiku i verbalno komunkacione međusobne razgovore, s koje će strane i kako udariti na međeda. Prethodno slijedi kafanski susret, jer buve obožavaju kafanu, zato što je to leglo đe se prave strateški planovi odabira žrtava. Od sinoć znam da udružene buvlje snage, za koje nije porijeklo dokazano, bez obzira na istraživački poduhvat koji je obezbijedio izuzetno visoku apanažu učesnicima u projektu, djeluju organizovano, disciplinovano i u sadejstvu sa uzgajivačima buva, što je novo zanimanje u oslobođenoj Crnoj Gori.

Za sad je formiran samo Direktorat buva. Predlagano je da se u četvorostrukom ministarstvi doda i peto. Zvalo bi se jednostavno Ministarstvo buva. Ono ne bi mnogo koštalo, jer buve ne troše nešto pretjerano, ali bi rezultati koji se od buva očekuju mogli da budu od neprocjenljive važnosti. To je najbolje pokazala dvobuva agresija, kako rekoh na početku, koja je izazvala (ne)očekivanu reakciju buvljeg svijeta.

Kako je međed ipak međed, i kako je simbol snage i muškosti, on udari šakom na kraju balade po sred ove priče. Zatresoše se brda i doline a iza ugla ulični pjevači na jednoj žici odsviraše muzičko-poetski performans pod na jedinstvenim imenom Grantoprežačica.
Što god to značilo, izazivalo je veliko interesovanje publike, koja je podvriskivala i poskakivala na refrene koji su odzvanjali duboko u noć.

Istovremeno, buve su se sklonile i odu njima slušale s bezbjednosno sigurne lokacije. Nekome iz vrhova ispod repa, nezvanično saznajemo.