Ima li Crne Gore?

Piše: Milutin Cerović

Crnogorci ”glasno” ćute o raznim zločinima koji su sprovođeni nad njima od 1904. do 2024. godine, a ovih dana ubiraju benefite od te ćutnje.

Jer, jedina vidljiva korist koju Crna Gora i Crnogorci imaju od ćutnje i izigravanja ”građanske kulture” je upravo ovo što ih je sada zadesilo.

Postalo je očigledno da se ova mala država nalazi u rukama podmuklih mrzitelja svega crnogorskog i najvećih veleizdajnika u poslednja dva puna stoleća.

Čini se da nije zabeležen politički i civilizacijski fenomen ikada u svetu, da jednu državu vode okoreli protivnici i negatori iste te države i njenog većinskog naroda.

Takođe nije zabeležen apsurd da vladu Crne Gore i njene institucije trenutno predvode pritajeni svetosavski nacisti koji je čak i ne priznaju kao državu.

Dokle to ide, pokazuje ponašanja njenih vlastodržaca koji se zgražavaju svakog uspeha Crne Gore u bilo kojoj sferi, čak ih bilo koji sportski uspeh crnogorskih sportista unesrećuje i to zbilja teško podnose.

Uzmimo samo primer ministara koji su se isticali ovih dana. Izvesni Krapović Crnu Goru nastoji da pretvori u centar konflikata sa susedima da bi ličila na ”malu Srbiju”.  A šta reći o ministru sporta koji ne želi da čestita crnogorskim sportistima jer su previše ”crnogorski nastrojeni” i podržava svog kolegu profesionalnog Srbina Kolenicu Mandića u promovisanju srpske trobojke u Skupštini. A Kolenica je pri tom slučaj za sebe i neviđen kuriozitet u fenomenologiji nacionalnog samoponištenja, što se videlo juče kad je javnost shvatila da je trobojka deo njegovog stalnog inventara u kabinetu.

Ovakvo nacionalno bolesno društvo, ovakvo stanje svesti, stanje besčašća i samoizdaje nije nikada nigde zabeležena niti po julijanskom niti po gregorijanskom kalendaru.

Pokazalo se da epska, endemska i anticivilizacijska okupacija Crne Gore nije moguća  bez unutrašnjih spavača i brutalnih izvršilaca iz korpusa crnogorskih kvislinga, koji otvoreno rade za stranog interešdžiju koji ih drži na velikosrpskoj, podaničkoj ribarskoj udici.

Zaista nije u svetu još zabeležen slučaj da neka strana država kupi gotovo pola stanovnika neke druge države da rade protiv svojih, a za tuđe interese.

Stoga se nameće sumnja da je stid/sram u Crnoj Gori ukinut kao ljudska kategorija. Sad se smatra da treba da se stide baš oni koji se opiru gore opisanim velikosrpskim najamnicima koji svode Crnu Goru na običnu crkvenu parohiju tuđe kvazicrkve sa prerogativima političke izvršne i zakonodavne vlasti.

Zaista je uopšte teško i pronaći reč za trenutno stanje u kojem se Crna Gora nalazi…

S obzirom ko je vodi, takvu reč će biti sve teže naći i pored svih pežorativa koji postoje u crnogorskom jeziku…