Srbija ne može da podnese što Crna Gora ima stolicu u UN!

Piše: Milutin Cerović

Da li znate da UN od 2011. imaju 193. priznate države na celom svetu? Zašto je ovaj podatak vrlo bitan za temu kojom će se baviti ovaj tekst?

Bitan je iz razloga što su se sve te države članice UN apriori i uzajamno priznale i de jure i de fakto. Ali postoji samo jedna UN država koja iako je priznala drugu državu, stalno nastoji da je opovrgava.

Radi se o licemernoj, podmukloj Srbiji koja je 2006. priznala nezavisnu Crnu Goru i razmenila je svoje ambasadore sa njom.

Međutim, to je bilo očigledno neiskreno, jer se Srbija prema Crnoj Gori ponaša destruktivno, tradicionalno tutorski i ucenjivački sve do današnjih dana.

Jasno je kao beli dan da  Srbija ne želi i ne može da podnese da Crna Gora vodi svoju samostalnu spoljnu i unutrašnju politiku, već traži da se ona konsultuje sa njom o tome, uprkos činjenici da se radi o dve nezavisne države.

Taj sindrom velikog bahatog brata koji Srbija uporno tvori prema Crnoj Gori preko jednog stoleća-nikako ne popušta i ne prestaje.

Skandalozna je ta bolesna zbilja kao i neverovatna raritetna činjenica da Crna Gora nema nijednog prirodnog i političkog neprijatelja na celom svetu, sem dokazano frustrirane Srbije koja djeluje i preko same unutrašnje politike Crne Gore. Odnosno – preko profesionalnih crnogorskih Srba.

Ovom temom Crna Gora stoleće i po odbija da se bavi, to jest da ovaj fundementalni državni egzistencijalni problem rešava i stavi to na listi agendi i prioriteta.

Pošto to ne čini nikako i predugo ćuti, đavo iz komšiluka je došao po svoje, to jest po tuđe. Sad je postojanost Crne Gore nikada ugroženija – baš zbog odbijanja da se suoči sama sa sobom i sa upornim nasrtljivcem iz komšiluka, koji se nikako ne miri sa nezavisnošću Crne Gore – kao jedne od 193. UN priznate države.

Sve gore opisano je nepobitna ubedljiva i tačna dijagnoza, a ona je važna radi lečenja društvene bolesti ako ima političke volje za rešavanje ove velike nevolje koja je zadesila Crnu Goru još poodavno.