Tamna strana jake rublje

Uprkos sankcijama, rublja je jača nego što je bila godinama. Ali, kurs ruske valute daje lažnu sliku o ekonomiji Rusije – i još uvijek bi mogao da postane zla kob za zemlju.

Jedna za drugom, iz Rusije stižu  uspješne priče: ključna kamatna stopa se vratila na predratni nivo, inflacija je obuzdana, a rublja jača nego što je bila u posljednjih 5 godina. Britanski „Ekonomist” računa da bi Rusija mogla da ostvari trgovinski suficit od 250 milijardi dolara.

Sve ovo moglo bi da ostavi utisak da sankcije ne funkcionišu kako je planirano. Međutim, ekonomski stručnjaci upozoravaju na ishitrene zaključke. Centralna banka je na krajnje profesionalan način odradila težak period nakon početka rata, analizira Natalija Subarevič, profesorka ekonomske geografije na Moskovskom državnom univerzitetu. Ali najveći izazovi za Rusiju tek predstoje.

Uvoz je jako opao

Vlasti uvijek traže one pokazatelje koji im idu u prilog, kaže profesorka ekonomije:

„Da, zaista smo imali nultu inflaciju tri nedjelje. To je tačno. Ali je takođe tačno da je to zbog pada potražnje. Zbog toga bi bilo ekonomski uravnoteženo reći: Da, nemamo inflaciju, već deflaciju, jer smo jednostavno prestali da kupujemo.”

Malo ko je predvidio tako ogroman rast cijena energenata, rekla je Subarevič. „To je dovelo do ogromnog priliva deviza u zemlju, dok je uvoz opao, naglo opao. Zato se očekuje trgovinski suficit od 250 milijardi dolara. Dok su poskupjeli gas i nafta, koje izvozi,  Rusija zbog sankcija teško da može nešto da uvozi. Dakle, zarađuje više nego što može da potroši. Suficit bi stoga ove godine mogao biti duplo veći nego prošle godine.

Nedostaju industrijski dijelovi

U stvari, upravo bi uvoz bio preko potreban. Komponente i rezervni dijelovi posebno nedostaju u mašinstvu, transportu i energetskoj industriji. Proizvodnja i privreda stagniraju, smatra Subarevič.

Tek nedavno je Gasprom opravdao smanjenje obima isporuke gasa Njemačkoj nedostatkom dijelova. Prema optužbi ruske gasne kompanije, Simens nije vratio u Rusiju remontovanu kompresorsku stanicu kako je planirano. Simens je istakao da ona ne može biti isporučena zbog sankcija.

Jaka valuta čini izvoz skupljim

Pored toga, mnogi Rusi su zapravo nezaposleni – čak i ako na papiru i dalje primaju dio svoje plate ili dobijaju zemlju da uzgajaju povrće. Ništa od ovoga se ne pojavljuje u statistikama, kritikuje Subarevič. Na kraju, jaka rublja mogla bi da bude propast za Rusiju – „šampiona u izvozu energije”. Jer time poskupljuje i izvoz. Osim toga, rublja je de fakto nekonvertabilna, objašnjava profesorka ekonomije.

Rublja se vještački drži visoko

Sergej Suverov je takođe na onlajn portalu „Meduza” upozorio da kurs rublje nije u skladu sa tržišnom praksom. Vrijednost rublje je sada potpuno odvojena od ekonomske situacije, rekao je Suverov. Prema ruskoj Centralnoj banci, bruto domaći proizvod bi ove godine mogao da padne za deset odsto, a vrijednost rublje bi zapravo trebalo da bude u korelaciji sa ovim.

Rublja je stoga vještački ojačana. Ekonomista Suverov naglašava da ne može da kaže koliko zaista vrijedi rublja. Jedino mu je jasno da bi bez tako jake rublje inflacija vjerovatno bila dvostruko veća – oko 30 do 40 odsto.