Na skali od 1 do 10 po faktoru iznenađenja, rekonstrukcija vlade Rišija Sunaka zaslužuje ocjenu 11.
Prvo se na saradnji zahvalio kontroverznoj ministarki unutrašnjih poslova Sueli Braverman. Kap koja je prelila čašu, bilo je njeno optuživanje policije da je tokom propalestinskih demonstracija u Londonu prošle subote bila previše popustljiva prema demonstrantima koje je nazvala ruljom i mrziteljima.
Poznata je i po tome što je migrante koji stižu u Britaniju nazvala uraganom i zalagala se za njihovo slanje u Ruandu. Možda upravo zbog izjava poput ove, popularna je kod desnog krila stranke. Njeno mjesto zauzeo je Džejms Kleverli, do tada ministar spoljnih poslova.
Rješenje za još jedno upražnjeno mjesto bilo je neočekivano. Bio je već tu šest godina kao premijer, a stranku je vodio 11. Dejvid Kameron – najneočekivaniji izbor ponovo je u vladi.
“Imam iskustvo, kontakte, veze i znanje i mogu da pomognem premijeru da gradimo saveze, stvaramo partnerstva sa prijateljima, odbijamo neprijatelje i jačamo državu. Zato sam prihvatio posao”, rekao je Kameron.
Ima mišljenje da je Sunak došao na ovu ideju kako bi u kabinet uveo nekoga koga ljudi dobro poznaju i koji za sebe ima rezultate, s tim što je jedan od njih i Bregzit. Prvo što je Kameron uradio, otkako je na ovoj funkciji, bilo je putovanje u Ukrajinu.
A ubrzo po rekonstrukciji vlade još jedan udarac za sadašnjeg premijera. Britanski vrhovni sud je presudio da bi slanje tražilaca azila u Ruandu bilo protivzakonito, jer nije sigurno da će biti bezbjedni.
“Uvešćemo hitan zakon. Parlament će tako moći da potvrdi da je Ruanda bezbjedna i da se više ne odlažu letovi tako što se ulažu prigovori u domaćim sudovima koji blokiraju ovu politiku”, rekao je Sunak.
Sa tim se već narednog dana nisu složili ni svi njegovi ministri. Pred britanskim premijerom su burni dani.
Ivanov: Teško govoriti da li je Sunak povukao dobre poteze
O rekonstrukciji britanske vlade za Euronews Srbija je govorila Helena Ivanov sa Instituta Henri Džekson. Ona je navela da je teško zasad govoriti o tome da li je Sunak povukao dobre poteze jer je Konzervativna stranka i dalje jako podijeljena i neke od ključnih problema i dalje ne uspijeva da riješi.
“Ukoliko se pogledaju ispitivanja javnog mnjenja, vidi se da Konzervativna stranka ima jako veliki problem sa predstojećim izborima. Henri Džekson je takođe radio istraživanje u kojem smo gledali koja su to ključna pitanja koja trenutno brinu britanske glasače i rješavanje inflatorne krize, kao i rješavanje energetske krize, to su ključne tačke koje bi stranka morala da riješi ukoliko želi da ostane na vlasti sljedeće godine na izborima. Kako će javno mnjenje reagovati na ostavku Braverman, kako će reagovati na dolazak ponovo Kamerona, ostaje da se vidi, prije svega zavisi šta će oni konkretno uraditi i da li će uspjeti da ponude odgovore na ključne izazove sa kojima se suočava prosječan britanski glasač”, rekla je ona.
Navodi i da je veliko pitanje šta će biti spoljna politika Dejvida Kamerona, te se, kako kaže, mnogi pitaju “koji Dejvid Kameron se vratio”.
“Dakle, s jedne strane, kakav će biti stav Davida Kamerona na primjer kada je u pitanju Bregzit i kada su u pitanju partnerstva sa nekim drugim zemljama, kakav će biti stav Kamerona kada je u pitanju Kina, na primjer, tokom njegovog vremena kao premijera bilo je poznato da je imao taj jedan relativno mekši pristup sa Kinom, koji nismo sigurni da bi danas bio prihvatljiv ili popularan. Tako da je veliko pitanje koji Dejvid Kameron se nama zapravo vratio sada. Ono što je naravno takođe važno naglasiti jeste i da je Kameron politički polarizujuća ličnost, odnosno njega direktno krive za situaciju sa Bregzitom. Ali mislim da ono što je glavna motivacija Rišija da pozove Davida Kamerona je što uprkos svemu Kameron se vidi kao jedna centristička ličnost Konzervativne stranke. Dakle, on nikada nije bio ni previše lijevo krilo od konzervativaca, ali ni previše desno. I ovo treba tumačiti kao pokušaj Rišija Sunaka da prosto te neke centrističke glasače Konzervativne stranke privuče, jer upravo su to glasači koje on najvjerovatnije može da izgubi sljedeće godine na izborima”, rekla je ona.
Dodaje da je bilo očekivano to što je prvo otputovao u Ukrajinu.
“Ključna dešavanja na globalnoj međunarodnoj sceni su naravno Ruska invazija na Ukrajinu sa jedne strane i trenutni rat između Izraela i Hamasa sa druge strane. Ko god da postane ministar spoljnih poslova u Velikoj Britaniji mora momentalno da kaže i da iskaže šta su njegovi ili njeni stavovi po tom pitanju. Samim tim, bilo je za očekivati da će Kameron otići u Ukrajinu, da će takođe naglasiti da i on kao novi ministar spoljnih poslova Velike Britanije čvrsto stoji uz Ukrajinu i da je prosto ta podrška koju Velika Britanija pruža Ukrajini nešto što je nepokolebljivo i nešto što naravno ne zavisi od toga ko je ministar. Tako da mislim da je ovo samo još jedan način da se pokaže da ta čvrsta linija koju je Velika Britanija imala kada je u pitanju Ruska invazija na Ukrajinu se neće promijeniti sada kada je on postao novi ministar spoljnih poslova”, rekla je Ivanov.