Kada je u februaru ove godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu, Vladimir Putin gotovo sigurno nije očekivao ono što je uslijedilo. Ukrajina i dalje odoljeva žestokim napadima i pruža otpor ruskoj armiji, dok je sama Rusija prilično izolovana od međunarodne zajednice. Ipak, rat u Ukrajini stvorio je jednu neočekivanu žrtvu – rusku gasnu kompaniju Gasprom.
Ruski monopol znatno je ugrožen nakon što je se udio ruskih energenata na evropskom tržištu smanjio za 40 odsto na samo 9 odsto. Dva ruska gasovoda Sjeverni tok 1 i 2, koja su koštala preko 20 milijardi eura, sada blokirana zbog nedavnih eksplozija na Baltiku.
U međuvremenu, cijena akcija Gasproma pala je za 88 odsto od februarske invazije, a kompanija je u avgustu uništila velike količine neprodatog gasa.
„U suštini, Gasprom trpi egzistencijalnu krizu“, rekao je Adnan Vatansever, viši predavač i stručnjak za rusku energetiku na Kraljevskom koledžu u Londonu, dodajući da su „izgledi Gasproma za dalji rast donekle ograničeni i da će morati da značajno smanji proizvodnju u nekom trenutku“.
To je nova situacija za kompaniju koja je navikla da bude „gotovinski kec u rukavu“ Kremlja.
Pretvoren iz sovjetskog ministarstva gasa u prvo državno-korporativno preduzeće SSSR 1989. godine, Gasprom je u potpunosti privatizovan pod bivšim ruskim predsjednikom Borisom Jeljcinom, ali Putin ga je vratio pod kontrolu države 2005. godine.
„Putin je veoma, veoma dobro upućen u posao sa gasom. On je skoro nezvanični menadžer Gasproma“, rekao je Vatansever.
Za sada, kompanija još uvijek isporučuje mnogo novca svojim gospodarima.
Uprkos smanjenju izvoza u EU za 48 odsto u prvih osam mjeseci ove godine, u odnosu na 2021. godinu, njen profit se više nego udvostručio u prvoj polovini 2022. godine, zahvaljujući rastućim cijenama gasa i nastavio da ostvaruje 100 miliona eura dnevno u prihodima od gasa, prema nekim procjenama.
Takođe je podijeljeno 20 milijardi eura dividendi, što je najveća isplata u istoriji ruske berze. Ali, dugoročni izgledi nijesu povoljni po Gasprom.
Iako će ove cijene gasa ostati visoke „najmanje naredne dve godine“, prema Džejmsu Hendersonu, direktoru istraživanja energetske tranzicije na Oksforskom institutu za energetske studije, nejasno je da li će i nakon toga ostati iste.
„Do druge polovine ove decenije… svakako postoji znak pitanja da li Gasprom može da nastavi na istom nivou kao i do sada“, rekao je on.
Kompanija bi mogla da počne da osjeća teške finansijske posljedice 2025. godine ili prije toga, rekao je Vatansever, u zavisnosti od toga koliko se Evropa odvikava od ruskih snabdijevanja i koliko su cijene visoke.
„Kompanija će se više okrenuti ka tečnom prirodnom gasu i isporukama u Kinu… ali to neće moći da nadoknadi Evropu u kratkom roku“, rekao je jedan bivši visoki zvaničnik Gasproma koji je tražio da ostane neimenovan.
„Ne može se dozvoliti da se raspadne jer je toliko sastavni dio ruske ekonomije. Energeski sistem se oslanja na to. Grejanje ljudi zavisi od Gasproma“, smatra ovaj stručnjak.
Međutim, Putin insistira da se stari izvozni odnos može obnoviti.
Govoreći na energetskoj konferenciji u Moskvi, on je istakao da je Rusija pouzdan i nepolitičan snabdjevač energijom i čak je ponudio da ponovo pokrene isporuku gasa kroz jedan dio Sjevernog toka 2 koji nije uništen.
Ipak, Njemačka nije zagrizla mamac.
To ostavlja Gaspromu rupu veličine Evrope u svojim finansijama, koje su prije rata činile oko 70 odsto njegovih prihoda od gasa.
Pet tržišta
Kako prodaja u Evropi više nije realna mogućnost, kompanija će se više oslanjati na ostala četiri glavna tržišta, rekao je Vatansever.
Prvo, tu su bivše sovjetske republike, poput Belorusije i zemalja u centralnoj Aziji, gdje Gasprom prodaje gas po nižoj cijeni. Međutim, kompanija na ovim tržištima zarađuje manje od 5 milijardi eura.
Druga opcija će biti okretanje ka Aziji, posebno Kini. Moskva isporučuje Pekingu 16 kubnih metara gasa godišnje preko gasovoda Snaga Sibira koji je otvoren 2019. godine, a Kina je spremna da obezbijedi do 10 milijardi kubnih metara više preko drugog gasovoda na dalekom istoku Rusije. Tako je, uprkos protivljenju da u sukobu Rusije i Ukrajine zauzme stranu, kineski lider Si Điping postao ključni čovjek za Putina.
Ipak, sve to zajedno je još uvek samo upola manje od 150 milijardi kubnih metara gasa koje je Gasprom istorijski isporučivao Evropi. Cijene će takođe biti ključno pitanje.
„U ovom trenutku, gas koji se prodaje Kini je po mnogo nižoj cijeni nego to je Gasprom dobijao u Evropi“, rekao je Džonatan Stern, istaknuti naučni saradnik Oksfordskog istituta za energetske studije.
„Dakle, čak i ako uspiju da izvoze mnogo više gasa u Kinu, pitanje je da li se ikada mogu nadati da će zaraditi istu količinu novca“, rekao je on, sa tim da je kineska poluga postavljena samo da produži rat koji traje u Ukrajini.
Povećavanje izvoza LNG-a je još jedna mogućnost, iako je to jedna oblast u kojoj je „Gasprom stajao veoma iza krive“, prema Vatanseveru. To je djelimično zbog lošeg upravljanja. Gasprom trenutno posjeduje dva od četiri ruska LNG terminala.
U međuvremenu, tehnologija potrebna za hlađenje gasa do temperature smrzavanja gdje postaje tečnost i izvoz je „sve više zapadnjački“, rekao je Henderson koji smatra da će sankcije Zapada otežati nabavku.
„Biće im potrebne decenije da se približe proizvodnji gasa iz gasovoda koji imaju“, rekao je on.
Najperspektivniji put za proširenje može biti kod kuće.
U svom govoru prošle nedjelje, Putin je pozvao na „društvenu gasifikaciju“ – povezivanje domova, škola i bolnica na gasnu mrežu i održavanje snabdijevanja ruske privrede jeftinom strujom.
Ali postoji još jedan razlog zašto Gasprom neće propasti, prema Aleksandru Gabujevu, starijem saradniku Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.
Istraga antikorupcijske organizacije ruskog disidenta Alekseja Navaljnog objavljena u junu prepuna je optužbi na račun generalnog direktora Gasproma Alekseja Milera. Kako se navodi u dokumentima, on je kupio nekretnine od 700 miliona eura koristeći novac iz Gasproma.
„Tamo se krade novac. Pretpostavljamo da je to u velikim razmjerama i da ima više slojeva“, naveli su iz tima Alekseja Navaljnog.