U Grčkoj su se i građani i turisti pobunili protiv ilegalne privatizacije plaža zahtijevajući više mjesta za svoje peškire, a ne samo za skupe ležaljke. Pokret otpora pokrenut je na ostrvu Parosu.
Kupačima je na grčkim plažama teško da pronađu mjesto za peškir ili sopstvenu ležaljku. Na sve strane su suncobrani i ležaljke koje su tamo postavili i iznajmljuju ih hotelijeri, vlasnici barova ili kafića. I to ne za male pare. Luksuzna ležaljka na ostrvu Parosu košta i do 120 eura za dan.
Ali, sve više ljudi se buni protiv te prakse. U međuvremenu se formirao i jedan građanski pokret koji protestuje protiv ilegalne privatizacije plaža, prenosi Deutsche Welle.
„Mi branimo pravo građana i posjetilaca našeg ostrva na slobodan pristup plažama koje volimo.“ To je poruka na Facebook-stranici „Građanskog pokreta Parosa za zaštitu plaža“. Oni dodaju: „Grčko ljeto je dio naše duše, to je dio našeg identiteta. Ne dozvolimo da nam ga oduzmu!“
U medijima tu grupu aktivista zovu „pokret peškira“. Ali, Konstantinos Bizas, načelnik Parosa i obližnjeg manjeg ostrva Antiparosa, ne voli taj izraz. On aktiviste zove „građanski pokret za zaštitu plaža“. Jer upravo se o tome i radi – o očuvanju plaža za dobrobit javnosti.
„Zakon predviđa da samo 50 odsto neke plaže može da se dodijeli nekom preduzeću za komercijalno korišćenje, a preostalih 50 odsto mora da ostane slobodno. A kad se radi o područjima zaštićene prirode, onda komercijalno smije da se koristi samo 30 odsto“, objašnjava on za DW.
Na idućim izborima Bizas u trku za dužnost načelnika namjerava da krene kao nezavisni kandidat. A u međuvremenu se i sam angažuje u građanskoj inicijativi koja plaže Parosa doslovno želi da vrati lokalnim stanovnicima i posjetiocima ostrva.
Paros je treće najveće ostrvo na Kikladima. Nalazi se odmah uz veći Naksos. Na Parosu stalno živi oko 14.000 ljudi, aktivno je oko 700 turističkih preduzeća, a ukupni smještajni kapacitet je oko 25.000 kreveta. Uz to se dodatnih 10.000 kreveta nudi preko platforme „Airbnb“.
Prema zvaničnim podacima lučkih vlasti, prošle godine ostrvo je posjetilo 750.000 turista. Jedan od glavnih razloga su brojne i prelijepe plaže, od kojih je njih desetak posebno popularno. Na tim plažama su i brojni barovi, kafići i restorani. Oni su se vremenom sve više širili, tako da na plažama više nam slobodnog mjesta.
Nastavnik u penziji Kristos Georgusis jedan je od osnivača građanske inicijative koja se s kulturnim društvom „Arhilohos“ zalaže za zaštitu plaža i slobodan pristup moru. Situacija se, kaže, vremenom otela kontroli. Već dvije godine niko ne kontroliše da li se poštuju važeći propisi o koncesijama plaža. Zato je Georgusis početkom juna pozvao predstavnike lokalnih vlasti i opozicije na sastanak kako bi se razgovaralo o mogućim rješenjima. Skupu je prisustvovalo oko 200 ljudi. Krajem jula održana su i dva protesta na kojima je učestvovalo oko 300, odnosno oko 400 ljudi – među njima i stranci koji žive na Parosu ili oni koji to ostrvo redovno posjećuju.
„Građanski pokret nije usmjeren protiv turista, niti protiv preduzetništva“, objašnjava za DW Panos Kekas, inače po profesiji filmski režiser. Aktivisti, kako dodaje, samo zahtijevaju da se poštuje ono što piše u zakonu – da 50 odsto površine neke plaže ne smije da bude „okupirano“ suncobranima i ležaljkama komercijalnih ponuđača, kako bi domaći i strani posjetioci imali slobodan pristup moru, odnosno kako bi mogli da uživaju u prirodnim ljepotama.
„Njemci će to vrlo dobro da shvate, oni vole i poštuju prirodu i okolinu“, kaže Kekas, koji već 15 godina živi na ostrvu i takođe je angažovan u „pokretu peškira“. Kekas je napravio i jedan kratak film o tom fenomenu, koji se nije proširio samo Parosom, već i po čitavoj Grčkoj.
Nepotizam i mafijaške strukture
U građanskom pokretu na Parosu angažovani su ljudi iz svih stranaka, iz svih društvenih grupa i različite starosti, naglašava srednjoškolac i aktivista Tasos Kasapidis. „Članovi pokreta su na internetu objavili da su vlasti na Parosu poslovnim ljudima dale dozvolu za komercijalno korišćenje 7.500 kvadratnih metara, a da oni u stvari koriste 18.500 kvadrata.“
I nije to slučaj samo na Parosu. U čitavoj Grčkoj hoteli i barovi na plaži ne ograničavaju se samo na onu površinu koja im je dodijeljena na osnovu ugovora o koncesiji. Ilegalno se šire, zato što vlasti ne sprovode propisane kontrole. U mnogim turističkim regionima u Grčkoj, ljudima koji ne žele ili ne mogu da plate za skup najam ležaljki i suncobrana, tako je praktično zabranjen pristup plažama. A prema grčkom zakonu plaže su javno dobro. Koncesije za njihovo korišćenje u komercijalne svrhe mogu da se izdaju samo pod određenim uslovima i to od strane lokalne zajednice i drugih nadležnih službi.
Međutim, vlasti ne sprovode zakonski propisane kontrole – i to iz raznih razloga: od predizbornih, ili zbog toga što su poslovni ljudi povezani s lokalnim političarima. Rezultat toga je da nekolicina osoba finansijski profitira na teret većeg dijela građana.