Političkim zatvorenicima u Rusiji je u protekla tri mjeseca iz Crne Gore poslato oko hiljadu pisama.
Pišu ih Rusi, antiratni aktivisti, koji borave u Budvi i Herceg Novom.
“To je mentalni bijeg iz zatvora za osobu koja je u četiri zida samo zbog svog antiratnog stava i slobode govora, i to je razlog što im pišem”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Aljoša, jedan od aktivista.
A sve je počelo nakon što je u Budvi krajem oktobra prošle godine onemogućena izložba “Lica ruskog otpora”, koju je proruska lokalna vlast prekinula nakon otvaranja.
Slične izložbe ruski aktivisti su organizovali u više evropskih gradova kako bi javnost saznala o političkim zatvorenicima u Rusiji.
Nakon prekinute izložbe, ruski aktivisti su počeli da se sedmično okupljaju u Budvi i šalju elektronska ili pisma pisana rukom na zatvorske adrese širom Rusije.
“U Evropi su ljudi čuli za političke zatvorenike poput Alekseja Navaljnog ili Vladimira Kara-Murzu, ali postoji još mnoštvo zatočenih ljudi koji su žrtve političke represije, a o kojima se malo zna”, kaže Ana za RSE.
Zato se, kako dodaje, fokusiraju na političke zatvorenike koji su manje poznati javnosti.
Ona se, na primjer, dopisuje sa dvadesetdvogodišnjim Iljom, umjetnikom koji u pritvoru čeka presudu za objavljivanje svojih radova sa antiratnom porukom.
Ono što u zatvoru najviše nedostaje je kontakt sa ljudima, a to je moguće makar djelimično nadomjestiti korespondencijom, smatra Aljoša.
“Za razliku od učešća na protestu, pismom možeš iskazati ličnu empatiju, na individualnoj ravni, i taj humani segment je ono što nas okuplja”.
Ruski aktivisti kažu da su svjesni da na većinu pisama neće dobiti odgovor.
Razlozi mogu biti različiti, od toga da njihovo pismo namjerno ne bude dostavljeno primaocu, do onoga da zatvorenik bude prebačen u drugi zatvor prije nego pošiljka stigne.
Tako se često dešava da pisma završe u ruskom bespuću.
Ipak, do sada su dobili oko 30 odgovora.
Pismo profesora Konstantina
Konstantin (puno ime poznato redakciji) je pritvorenik u šezdesetim godinama, koji je bio profesor fizike i matematike.
U pritvoru je od oktobra 2023.godine zbog optužbe “za političko neprijateljstvo i širenje lažne informacije”.
Za to je u Rusiji prevdiđena kazna do deset godina zatvora.
U pismu aktivistkinji Karen, uglavnom piše o knjigama, moli za link nove knjižare o kojoj mu je pisala, kako bi preko svojih rođaka naručio naslove koji ga zanimaju.
Piše i da se još uvijek ne vodi istraga o njegovom slučaju, što “jedva čeka”.
Jedina novina je, kaže, da je bio odveden na ljekarski pregled. “Presuda je: nisam lud”, pokušava da se našali.
No, pismo pokazuje i da poneki politički komentar može proći cenzuru, jer se u Konstatinovom pismu pominje Boris Nadeždin, opozicioni političar koji je podnio kandidaturu za učešće na predsjedničkim izborima u martu.
On je jedini kandidat koji se zalaže za okončanje rata u Ukrajini.
“Nisam njegov obožavatelj, pogotovo znajući njegovu političku karijeru, ali ono što izjavljuje o rusko-ukrajinskom sukobu izgleda razumno, i velika je šansa da ga izaberem među kandidatima kojima mogu dati glas”, piše Konstantin.
“Želim vama, meni i svim građanima Rusije da to uskoro postane ustavna država”, završava svoje pismo Konstantin.
Cenzurisanje pisama
Aktivisti su svjesni da zatvorske vlasti mogu cenzurisati pisma.
“Čitaju svako pismo. Ne smije se pisati protiv vlasti, a zabranjeno je i, na primjer, pisati o seksualnosti. Pisma mogu biti isključivo na ćirilici”, kaže Ana.
No, njeno je iskustvo da treba pisati jednostavno i jasno, pa će do primaoca stići i pokoja politička rečenica.
“Pisala sam Ilji o protestu protiv Putina u Podgorici, i to nije cenzurisano. Znači, ako ne pišeš agresivno, može proći”.
Na pitanje kako biraju kome će poslati pismo, Ana kaže da su organizacije za ljudska prava na internetu objavile liste političkih zatvorenika, gdje je moguće doznati njihove osnovne podatke i razloge zbog kojih su zatvoreni.
Kada odluče kome će pisati, mogu slati elektronsku poštu preko zvanične stranice zatvorskog sistema u Rusiji, što treba platiti oko 200 rubalja po mejlu, što je nešto više od dva dolara.
Za takvo pismo postoji notifikacija koja potvrđuje da je mejl stigao i da će pošiljalac biti obaviješten ukoliko primalac odgovori.
Zatvorenik odgovor piše na papiru, koji zatvorske vlasti skeniraju i ponovo šalju mejlom.
Putovanje rukom pisanih pisama traje mnogo duže.
Zbog sankcija koje je Evropska unija uvela Rusiji nakon invazije na Ukrajinu, poštanske i avionske veze sa tom zemljom su uglavnom prekinute, pa aktivisti pisma sakupljaju mjesec dana i onda ih nose u Rusiju, u ličnom prtljagu.
Tamo ih preuzimaju njihovi prijatelji ili članovi porodice i dalje šalju poštom.
Inicijativa pisanja pisama političkim zatvorenicima je u Rusiji postojala i ranije, no nakon vojne agresije na Ukrajinu, proširila se u većini država u kojima postoje ruske zajednice.
Tako su u “decembarskom maratonu” ruski aktivisti iz 40 država poslali božićne čestitke političkim zatvorenicima u Rusiji.
Prema podacima ruske organizacije za ljudska prava Memorijal, od agresije Rusije na Ukrajinu evidentirano je 669 političkih zatvorenika.
Od 2009. godine ih je ukupno 1.492, i taj broj stalno raste.