Evropljani su uglavnom otvoreni za ideju o pridruživanju Ukrajine EU, uprkos troškovima i rizicima, ali, istraživanje koje je objavio Gardijan, pokazalo je da to i nije slučaj kada je u pitanju Gruzija i zemlje Zapadnog Balkana.
Evropska komisija je prošlog mjeseca preporučila da treba da počnu formalni pregovori o pridruživanju sa Ukrajinom i Moldavijom. Šefovi vlada EU 27 trebalo bi da razgovaraju o pomenutom prijedlogu na samitu u Briselu koji će ove nedjelje biti održan, iako je mađarski premijer Viktor Orban više puta rekao da se protivi otvaranju tih pregovora sa Kijevom, piše Gardijan.
Proširenje je postalo hitan prioritet EU otkako je Rusija započela svoju invaziju na Ukrajinu. Komisija je u novembru takođe podržala pregovore o prijemu sa Bosnom i Hercegovinom i preporučila Gruziji da treba da dobije status zemlje-kandidata.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je u ponedjeljak da bi za Kijev i EU bilo „razarajuće“ ukoliko samit ne podrži početak pregovora o pridruživanju. „Ne mogu da zamislim… Ne želim ni da govorim o posledicama“, rekao je Kuleba.
Anketa šest zemalja članica EU za Evropski savjet za spoljne odnose (ECFR) pokazala je značajnu podršku kandidaturama Ukrajine i, u manjoj mjeri, Moldavije i Crne Gore, ali i duboku ekonomsku i bezbjednosnu zabrinutost.
Međutim, kako piše Gardijan, „veliki broj (manje od 30 odsto) se protivio eventualnom pristupanju Turske, a hladan tuš dobile su i Albanija, Bosna, Gruzija, Kosovo, Sjeverna Makedonija i Srbija“.
Dok će se ovonedjeljni samit fokusirati na puteve ka članstvu za Ukrajinu i druge, debata o tome kako će to tačno biti postignuto „jedva da je počela“, rekao je Pjotr Buras, viši saradnik za politiku ECFR, koji je pozvao na „konkretan vremenski okvir“ za pristupanje.
Vremenski okvir bi pružio prostor za unutrašnje reforme EU, izgradio otpornost i pokazao javnosti zašto je proširenje neophodno, rekao je on. Engjeluš Morina, još jedan viši saradnik ECFR-a, rekao je da bi taj samit mogao da bude „najvažniji u novijoj istoriji EU“.
Anketa je pokazala najveću podršku za ulazak Ukrajine, u Danskoj (50 odsto) i Poljskoj (47 odsto), a mišljenje je otprilike podijeljeno u Rumuniji (32 odsto je za, 29 odsto protiv), u Njemačkoj (37 odsto je za, 39 protiv) i Francuskoj (29 odsto za, 35 odsto protiv). U Austriji je većina bila protiv – 52 odsto.
Međutim, 45 odsto ispitanika je bilo zabrinuto da bi pridruživanje Ukrajine negativno uticalo na bezbjednost EU, dok je 25 odsto smatralo da će je poboljšati, dok 39 odsto vjeruje da će ulazak Kijeva negativno uticati na bezbjednost njihove zemlje.
Mnogi Evropljani nisu vidjeli nikakvu ekonomsku korist od ukrajinskog članstva. Dok je 43 odsto ispitanika u Poljskoj i 37 odsto u Rumuniji vidjelo pozitivan uticaj na ekonomiju EU, 54 odsto u Danskoj i 46 odsto u Austriji je predvidjelo trošak.
Postojao je i strah od uticaja proširenja na političku moć EU u svijetu. Poljska i Danska su bile najoptimističnije u vezi sa tim, sa 43 odsto i 35 odsto građana koji vjeruju da će pridruživanje Ukrajine imati pozitivan uticaj.
U Austriji (42 odsto) i Njemačkoj (32 odsto), međutim, najzastupljenije je mišljenje da bi članstvo Ukrajine umanjilo političku moć EU u svijetu, dok su ispitanici u Francuskoj i Rumuniji bili ravnomjernije podijeljeni.
ECFR je identifikovao jasnu podjelu između „starih“ i „novih“ država članica EU na širem principu proširenja. Ispitanici u Austriji (53 odsto), Njemačkoj (50 odsto) i Francuskoj (44 odsto) su najvjerovatnije smatrali da EU ne bi trebalo da prima nove članice.
Nasuprot tome, u Rumuniji većina (51 odsto), a u Poljskoj veći broj (48 odsto), vjeruje da EU treba da traži proširenje. Danska je bila nešto više od „starih“ država članica, sa samo 37 odsto protiv bilo kakvog trenutnog proširenja.