Poslije duge pauze i zdravstvenih problema Đurđina Malović je u poljskom MKS Lublinu povezala solidan broj utakmica i stigla na početak priprema za novu sezonu u francuski Tulon.
Veliki plus za ljevoruku Nikšićanku, koja će u trećoj državi od odlaska iz Budućnosti, u jednoj od najjačih rukometnih liga, vjerovatno imati što da pokaže. A ima puno još rezervi u sebi, jer da nije imala problema sa povredama, njen put bi, iako kaže da je zadovoljna, bio mnogo lakši.
– Prija mi država, grad, ekipa i mogu da kažem da sam dio zdravog kolektiva. Djevojke i trener su super i mislim da sam donijela ispravnu odluku – kazala je povremena reprezentativka Crne Gore.
Sve miriše na lijepu priču, koju od starta tako i doživljava.
– U timu je nekoliko novih igračica iz domaće lige, na lijevom beku je Španjolka, od prošle sezone tu su još dvije Dankinje… Ekipa je mlada i sa manje iskustva, ali sa trenerom koji je stigao polovinom prošle sezone, i sa kojim su svi zadovoljni. Izgleda kao lijepa priča, a što se tiče ambicija, nije ništa precizirano. Želimo klub da podignemo na viši nivo, što mi se sviđa, ali bez nekog velikog pritiska. I ta priča da se ide naprijed je prava priča.
Od 20. jula Malović je sa ekipom. Radi jako, u sistemu je, a izdanja kroz nekoliko prijateljskih utakmica daju nadu za budućnost.
– Za sad sam jedina ljevakinja na desnom beku, imam veliku minutažu, imam bitnu ulogu – što sam objeručke prihvatila. Trudiću se, naravno, da doprinesem ekipi najviše što mogu. Stvarno mislim da sam donijela ispravnu odluku. Sviđa mi se gdje sam i kako sve izgleda i ka čemu idemo. Tako i razmišljam, danas radim najbolje što mogu i svaki dan tako. Ne gledam previše u budućnost, ne stavljam sebi nikakav pritisak. Treniram i radim ono što volim i živim i radim dan za danom.
Ima veliko iskustvo. Nastupala je za mađarski FTC i MTK Budimpešta, a onda i za Lublin.
– Bez obzira na sve mnogo sam ponosna na sebe i na sve prepreke i stvari koje su se desile i koje sam preskočila. Igram i zadovoljna sam. Iza mene je veliko životno i rukometno isksutvo. To što sam otišla kao relativno mlada nije minus, jer mi je boravak u inostranstvu kao sportisti i kao osobi donio puno iskustva, bez obzira na rezultate ili na rang klubova za koje sam igrala.
Sazrijeva polako, ali se i čeka na eksploziju nekada velikog talenta crnogorskog rukometa.
– Srećna sam i ponosna jer sam dio zdravog kolektiva i od velike sam koristi. To je najvažnije. Nijesam porasla 15 centimetara ili ubrzala šut 300 na sat od kada sam došla u Francusku. Isti sam igrač iz Poljske koga ste gledali. Kod mene se ništa nije promijenilo, oduvijek sam spremna i konkurentna. Ista sam sada i prije pet mjeseci.
Đina odavno nije u ozbiljnijoj priči oko reprezentacije. Bila je, istina, na širem spisku pred EP prošle godine u Danskoj. U septembru 2019. u kvalifikacijama za EP povrijedila se na treningu, tačnije završila je sa nekoliko šavova na gornjoj usni.
– Imponuje svaki poziv i svi žele da igraju za reprezentaciju, tako i ja. Bila bih srećna. U prethodnim okupljanjima nisam bila dio tima. Nisam bila konkurentna, bilo je možda spremnijih, boljih i kvalitetnijih i to je sve za mene bilo ok. Ali, kažem, zadovoljna sam, igram, treniram. Ne namećem sebi breme, naravno da želim više, daleko od toga da nijesam ambiciozna, ali sam konačno prihvatila situaciju u kojoj sam. Imala sam velike probleme i nakon svega imam priliku da igram i produžim karijeru. Samu sebe ne čekam, dala sam sebi vrijeme. Uopšte nemam pritisak, najveći je da sjutra dam maksimum na trčanju. Spremam se za prvi meč i ne idem dalje od toga. To mi, naravno, donosi mir, spokoj i sreću – jasna je Malović.