Piše: Nenad Kulačin
Možda Aleksandar Vučić stvarno nije čuo niti video non paper, možda stvarno poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, možda u to nekoga i može da ubedi, ali ono što je sigurno to je da ne postoji niko, barem u Srbiji, ko veruje u njegove reči da je Aleksandar Vulin čovek od visokog integriteta, koji ima svoje mišljenje i svoje ja, da niko ne može da mu kaže šta da kaže. Kraj dobro poznatog vica, koji se stalno prepričava u regionu.
Vulin je autor nove ujurdume, novog projekta starih politika – “srpskog sveta”. Aktuelni ministar policije, koji se dolaskom Srpske napredne stranke na vlast vinuo u neslućene visine, nedavno je u dva medijska nastupa apdejtovao svoju ideju o srpskom svetu tako što je priznao da ga zamišlja najpre kao politički ujedinjen srpski narod gde god da živi, a onda i fizički ujedinjen u jedinstvenu srpsku državu. Po njemu, političko jedinstvo je već uspostavljeno, jer je Beograd postao mesto u koje se slivaju svi srpski problemi, a onda se tu rešavaju, pod komandom predsednika Srbije. Vučić je, kako Vulin kaže, predsednik svih Srba na svetu i ostalo je samo još da se svi zajedno ujedine u jednu državu.
Vulinova glupost je nemerljiva, naročito ako se ima u vidu da kao poređenje uzima primer ujedinjenja Nemačke. Po njemu, ako je mogla Nemačka da se ujedini, zašto ne bi mogla i Srbija. Odgovor je prost i jednostavan, verovatno na nivou učenika osnovne škole. Nemačko ujedinjenje nije se desilo oduzimanjem bilo čije teritorije, već su dve Nemačke, Istočna i Zapadna, postale jedna država i teritorija. Van te Nemačke ostali su mnogi Nemci. I oni u Austriji, i oni u Češkoj, i mnogi drugi. Pokušala je Nemačka jednom da, prvo politički, ujedini svoj narod, a onda i fizički u jednu državu, takozvani Treći rajh, i svi znamo kako je to prošlo.
Ministrov idealni sufler Vojislav Šešelj
Srpski ministar policije ne odgovara na to kako onda i drugi narodi ne bi imali pravo da žive u jedinstvenoj državi, poput Hrvata, Albanaca, Mađara, Rumuna, Bošnjaka, ili je Srbija Jupiter, a svi ostali su volovi? Kao podlogu za svoju ideju, Vulin ima u vidu miran put. Srbi, gde god da žive, mirno će u tu jedinstvenu srpsku državu uneti teritorije na kojima žive i tako će se ostvariti veliki san, ne samo Vulina, kome je žao što “velika Srbija” nikada nije stvorena, već svih ostalih Srba. Veliko je pitanje kako bi se to mirnim putem desilo, ali eto mi bismo Vulinu trebalo verovati na reč.
Gde je granica tog “srpskog sveta” – nije objasnio, ali sigurno nije toliko otišao u krajnost da veruje da bi Srbi na Novom Zelandu ili u Južnoafričkoj Republici bili deo tog sveta, ili možda jeste? Vulin, ako nam je dozvoljeno da uđemo u njegovu misao, mada i to treba uzeti sa rezervom, verovatno misli na prostor bivše SFRJ. Objašnjavajući svoju ideju, imao je idealnog suflera u Vojislavu Šešelju, koji je zadovoljno posmatrao njegovo objašnjenje sanjajući i dalje srpske granice na liniji Karlovac – Karlobag – Ogulin – Virovitica. Te granice je sanjao, nekada, i aktuelni predsednik Srbije, a od snova se teško odustaje.
Imajući sve ovo u vidi, Vulin bi sigurno, za prvu ruku, bio zadovoljan Srbijom u kojoj bi se našle nekadašnje teritorije srpske autonomne oblasti Krajina i aktuelnu teritoriju bh. entiteta Republika Srpska. Srpskom svetu pripada i teritorija Kosova, ali deluje nekako mistično kada je reč o Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Šta se po tom pitanju dešava u njegovoj glavi, teško je dokučiti. Srpski šef policije deluje poput onog izgubljenog naučnika u laboratoriji koja pod njegovim radom eksplodira i uništi mnogo više od same laboratorije, ali on i dalje to ne kapira. I ne samo to. Ne želi da shvati da je to nije izvodljivo, jer je on siguran da je Vučić taj koji će ujediniti sve Srbe.
To što radi Vulin je veoma ozbiljno, ali i smešno, sa mogućim tragičnim posledicama. Jadna je zemlja ako je Vulin neko ko razmišlja o njenom nacionalnom jedinstvu. Od toliko velikosrba, ultranacionalista, fašista i desničara, jedan deklarisani levičar im je preuzeo politiku i maše njome poput toreadora crvenom maramom bikovima ispred očiju. Pre će biti da su u pitanju volovi, ali Vulina nije briga.
Sljedeća stepenica je premijer Srbije
Vučić se pravda da to nije njegova ideja, da Vulin govori oni što misli, a ne ono što mu on kaže, da su saborci i veliki prijatelji. I to nije problem, ali jeste to da je on njegov ministar, odnosno ministar u vladi države kojom on predsedava. U nekoj normalnoj zemlji, Vulin ne da ne bio bio ministar bilo čega, već bi do sada, ako ne zatvor, “zaradio“ boravak u nekoj drugoj ustanovi zatvorenog tipa. On je neko ko Albance naziva Šiptarima, Hrvate ustašama, a Bošnjake balijama. Pri tom zna da se nakostreši ako neko nešto kaže ili napiše što ne prija njegovom senzitivnom srpskom sluhu.
Ništa taj nije sposoban da kaže a da ne dobije odobrenje od Vučića. Da je Vučić onaj za koga se predstavlja ne bi Vulin bio sve to što je bio tokom njegove vlasti. I svaki put je napredovao. A počeo je kao direktor Kancelarije za KiM, pa ministar za rad i zapošljavanje, onda ministar odbrane, a sada je ministar policije. Mali je broj onih koji bi se iznenadili kada bi, prilikom sledeće podele karata, Vulin postao i premijer. Koga drugog bi mogao da stavi na tu funkciju? Da se ne slaže sa onim što Vulin govori, da ga ne sokoli i edituje po tom pitanju, ne bi Vulin toliko napredovao i hitao ka vrhu. Koji to normalni državnik za ministre stavlja ljude sa kojima se ne slaže po ovako važnim pitanjima? Nijedan normalan.
Predsednik Srbije, pored Milorada Dodika, ima tako još jednog vernog saborca za neke projekte za koje nema kuraži da ih sam obnaroduje. Nema ih na papiru, a to je dans veoma popularno. Pokušava da ostavi utisak razumnog državnika, koji je, eto, demokrata i ne želi nijednim svojim potezom da im ruši integritet. Jedino što je uspeo jeste to da Vulin sa pravom može da ponese naziv Vučićevog non paper broj dva. Ko to ne vidi, progledaće kada bude bilo kasno.